četvrtak , 30 juna 2022

Kako prepoznajemo ciste dojki i kako nastaju?

Šta je cista dojke?

Ciste dojke spadaju jedno od najčešćih benignih oboljenje dojke. Procenjeno je da će 7-10% svih žena tokom svog reproduktivnog života da razvije cistu na dojci.

Ukoliko i sami razmišljate o ovome i želeli biste da konsultujete stručnjake – lekari različitih specijalnosti, kao i psiholozi i psihoterapeuti svakodnevno su dostupni na platformi za zdravstvene konsultacije DokTok. Posetite www.doktok.rs, napravite svoj profil i zakažite konsultaciiju kod željenog stručnjaka.

Neke studije su pokazale prisustvo cisti u 27% slučajeva od 300 žena kod kojih je urađena mastektomija. Po Hagensu velike ciste su one koje su dovoljno velike da mogu da se napipaju.

Makrociste

ili palpabilne ciste čine oko 20% -25% slučajeva i mogu biti prečnika 2,5-5cm.

Mikrociste

ili nepalpabilne, subkliničke su u većini slučajeva i mogu da se vizualizuju mamografijom, ultrazvukom ili na mikroskopskom pregledu.

Ciste sadrže različite hemijske supstance, uključujući pigmentisane proizvode apokrine sekrecije, proizvode lipofuscina, lipoproteina,hemoglobina 5.

Ciste se obično javljaju između 35. i 50. godine i mogu nestati posle menopauze osim u slučaju uzimanja supstitucione hormonske terapije. Studije su pokazale da u 78% žena ciste se javljaju između 35-50. godine života, a da samo 2,3% ispod 30. godine. Izuzetno retko se javljaju kod starijih žena i ne pokazuju tendenciju rasta. Mogu biti povezane sa papilarnim tumorom kada je tečnost u cisti krvava.

Dok većina cisti sadrže 5 do 10 mililitara tečnosti, neke ciste mogu da sadrže više od 75 ml.

Ciste su čest nalaz u dojkama. To je epitelizivani prostor ispunjen tečnošću. Epitel se obično sastoji od dva sloja: unutrašnjeg (lumena) epitelnog sloja i spoljašnjeg sloja mioepitelnih ćelija. Obično su multifokalne i bilateralne i u velikoj meri se razlikuju po broju i veličini.

Zbog čega nastaje?

Tačan mehanizam nastanka cisti nije jasan, ali se pretpostavlja da višak estrogena nad progesteronom može da ima ulogu u nastanku cisti. Tokom menstrualnog ciklusa, stroma i epitel dojke prolaze ponavljani proces involucije, i izgleda da je cista nus-proizvod abnormalnosti ovog procesa. Ciste potiču iz terminalnih kanala lobularnih jedinica. Ako stroma koja okružuje lobularnu jedinicu prebrzo involuira, epitel acinusa ostaje, i može da formira mikrociste. Ovo su prekursori makrocistama.

Kako se prepoznaje?

Ciste su glatke površine, okruglog ili ovalnog oblika, pokretljive. Palpatorno se oseća kao „mekano grožđe“ ili „vodeni balon“.
Može biti jedna ili više cisti u jednoj dojci. Kao i za fibroadenome, 55% procenata cisti se nalaze u levoj dojci i 45% u desnoj. Dve trećine se javljaju u gornjem spoljašnjem kvadrantu, a potom u gornjem unutrašnjem kvadrantu. Ciste su retke u donjoj polovini dojke.

Da li su bolne ciste?

Obično su asimptomatske, bezbolne i žena ih slučajno otkriva. Međutim, postoje bolne ili simptomatske ciste. Bol nastaje usled razvlačenja okolnog tkiva ili curenja tečnosti u tkivo što izaziva hemijsku reakciju. Bol obično nije povezan sa menstrualnim ciklusom i nema velikog značaja veličina cisti.

Međutim, velike i napete ciste mogu biti tvrđe konzistencije i da ukazuju na suspektnu leziju. Kod nekih žena predmenstrualno može da dođe do povećanja cisti i bolne osetljivosti, a nakon menstraulnog ciklusa do njihovog smanjenja u veličini i smirenja tegoba. Izuzetno retko se dešava da cista ima komunikaciju sa bradavicom i na taj način može da se isprazni.

Ukoliko se i ultrazvučno postavi dijagnoza cisti potrebno je da se uradi punkcija sa aspiracijom.

Kako se leče ciste?

Ukoliko je cista palpabilna i bolna potrebno je da se uradi aspiracija ciste.

Šta je aspiracija ciste?

Uz pomoć debele ili široke igle i šprica od 10 ili 20 mililitara, aspiriramo cistu.

Da li je potrebna anestezija?

Anestezija nije potrebna jer je procedura skoro bezbolna.

Mogu li ciste posle aspiracije ponovo da nastanu?

Ciste mogu ponovo da nastanu, čak i posle aspiracije. Razumno je da se ponovo uradi aspircija ukoliko tečnost u špricu nije krvava. Međutim, ako se ciste i dalje ponavljaju trebalo bi da se uradi ekscizija odnosno hirurški da se u potpunosti otkloni cista.

Da li se sadržaj cisti šalje na ispitivanje (citologiju)?

Uzorak se šalje na citologiju samo ukoliko je tečnost u cisti krvava.

Šta je kompleksna cista?

Kompleksna (komplikovana ili atipična) cista je ultrazvučna dijagnoza koja se odlikuje anehogenom ili cističnom i ehogenom ili solidnom komponentom. One su zabeležene u približno 5% – 5,5% svih ultrazvučno verifikovanih cisti. Za razliku od prostih cisti, kompleksne ciste imaju solidnu komponentu ili krhotine (debrise). Savetuje se radiološko praćenje, aspiraciona ili kor biopsija ili eksciziona biopsija.

Da li su ciste dojke povezane sa rakom dojke?

Pre mnogo godina autor Hagensen je potvrdio da se makroskopske ciste povezane sa određenim ali sasvim malim rizikom od raka dojki.
Bundred i drugi autori su pokazali povećanje rizika za 4,4 puta kod žena koje su imale aspiraciju ciste više od očekivanog rizika. Rizik je još veći kod žena multiplih ili bilateralnih cisti. U jednoj od serija od 352 žene sa cistama, 14 je razvilo rak dojki tokom sedam godina praćenja.
Može se reći da cista može biti indikator povećanog rizika, ali ona sama po sebi nije premaligno stanje.

Dikson i drugi autori objavili su studiju koja pokazuje povećanje ukupnog rizika, bez obzira na vrstu cisti. Glavni faktor koji utiče na rizik raka dojki u ovoj studiji je starost i to sa najvećim rizikom kod žena koje imaju ciste pre 45. godine. Bilo bi razumno da takve žene uđu u program skrininga od 40. godine.

Stopa maligniteta kompleksnih cisti je 0,3%.

Hormonska terapija

Korišćenje pilula za kontracepciju u cilju regulisanja menstrualnog ciklusa može da pomogne da se smanji ponavljanje nastanka cisti. Ali zbog mogućih ozbiljnih neželjenih dejstava, kontraceptivnih pilula ili druge hormonske terapije, kao što je tamoksifen, obično se i jedino preporučuje kod žena sa teškim simptomima.

Dikson i saradnici su dokazali da intravenozno davanje Tricijumovanog hormona (dihidroepiandrosteron sulfat) se pojavljuje u tečnosti apokrine cista unutar 2 sata, i ostaje u cisti do 2 godine. Danazol, spironolakton i ulje žutog noćurka može sprečiti ovaj proces, što otvara mogućnost terapije .

Studije su pokazale značajno smanjenje (75%) u broju cisti nakon davanja Danazola, 100 mg tri puta dnevno za 3 meseca. Korist je bila još veća na 6 meseci, odnosno 3 meseca nakon prestanka terapije. Ovo ukazuje na to da bi ovaj tretman bio od koristi u težim slučajevima bolnih cisti.

Hirurška ekscizija je indikovana ukoliko se ciste posle aspiracije ponovo pune ili ukoliko je tečnost krvava.

Alternativne metode u slučaju bolnih cisti:
●Izbegavanje kofeina
●Izbegavanje soli u ishrani predmenstrualno
●Uzimanje ulja žutog noćurka
●Udobni grudnjaci
●Hladne ili tople obloge
●Nesteroidni antiinflamatorni lekovi (npr. Brufen)

Kofein, so, ulje žutog noćurka deluju na bolove u dojci, ali nema pouzdanih podataka da su u vezi sa cistama u dojci. Ipak, kod nekih pacijenatkinja dolazi do smirivanja tegoba.

Piše: Dr. MILOŠ POČEKOVAC, Specijalista opšte hirurgije

Izvor: DokTok

Takođe pročitajte

Devojke koje menjaju sve(t) u Nišu

Kancelarija za mlade Grada Niša u saradnji sa Sigurnom kućom za žene i decu žrtve …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.