Sana Beauty
Povezane vesti
“Ma samo probaj jednom.” Ova naizgled bezazlena rečenica često predstavlja prvi korak ka ponašanjima koja mogu imati ozbiljne posledice po psihološki razvoj adolescenta. Iako jedno eksperimentisanje ne znači nužno razvoj bolesti zavisnosti, iz ugla psihologije ono predstavlja važan signal koji zahteva razumevanje, a ne isključivo osudu ili paniku.
Adolescencija je razvojni period obeležen intenzivnim biološkim, emocionalnim i socijalnim promenama. U toj fazi mladi intenzivno tragaju za sopstvenim identitetom, autonomijom i prihvatanjem od strane vršnjačke grupe. Potreba za pripadanjem često postaje snažniji motivator od racionalne procene rizika. Zbog toga rečenica „Samo probaj“ nije samo poziv na eksperimentisanje, već i test pripadnosti grupi.
Razvojna neuropsihologija pokazuje da sistemi u mozgu zaduženi za doživljaj nagrade i traženje uzbuđenja sazrevaju ranije od prefrontalnog korteksa, koji je odgovoran za planiranje, kontrolu impulsa i procenu dugoročnih posledica. Upravo zbog ove razvojne neravnoteže adolescenti češće donose odluke pod uticajem emocija, vršnjačkog pritiska i trenutnog zadovoljstva, nego na osnovu promišljanja mogućih posledica.
Međutim, važno je naglasiti da rizično ponašanje nikada ne nastaje kao posledica jednog faktora. Razvoj bolesti zavisnosti rezultat je složene interakcije biološke predispozicije, psiholoških karakteristika i sredinskih okolnosti. Faktori poput porodične istorije zavisnosti, emocionalne disregulacije, niskog samopoštovanja, traumatskih iskustava, hroničnog stresa ili teškoća u mentalnom zdravlju mogu značajno povećati ranjivost pojedinca.
Iz ugla kliničke psihologije, mnogo je važnije razumeti zašto adolescent oseća potrebu da pristane na eksperiment nego fokusirati se isključivo na pitanje da li je probao. Kod pojedinih mladih radoznalost predstavlja očekivanu razvojnu pojavu. Kod drugih, eksperimentisanje može biti pokušaj regulacije neprijatnih emocija, bekstva od unutrašnje patnje ili način da se ublaže osećanja usamljenosti, anksioznosti ili nepripadanja.
Roditelji često veruju da će stroga zabrana biti dovoljna zaštita. Iako postavljanje granica ima značajnu preventivnu ulogu, istraživanja dosledno pokazuju da otvorena komunikacija, emocionalna dostupnost roditelja i odnos zasnovan na poverenju predstavljaju snažnije zaštitne faktore od kontrole zasnovane isključivo na kazni i zabranama. Mladi koji imaju osećaj da mogu govoriti o svojim dilemama bez straha od poniženja ili odbacivanja češće traže pomoć pre nego što problem postane ozbiljan.
Posebno zabrinjava činjenica da se prag za prvo eksperimentisanje sa psihoaktivnim supstancama u mnogim sredinama pomera ka sve mlađem uzrastu. Istovremeno, društvene mreže, digitalni sadržaji i normalizacija određenih oblika rizičnog ponašanja dodatno umanjuju percepciju opasnosti. Kada se rizična ponašanja predstavljaju kao simbol zrelosti, hrabrosti ili društvene prihvaćenosti, adolescentima postaje sve teže da razviju kritički odnos prema njima.
Zbog toga prevencija ne počinje razgovorom o drogama, alkoholu ili kockanju. Ona počinje mnogo ranije – razvojem emocionalne pismenosti, sigurnih porodičnih odnosa, osećaja pripadnosti i sposobnosti mladih da kažu „ne“, čak i onda kada rizikuju da budu odbijeni od vršnjačke grupe. Otpornost nije urođena osobina; ona se razvija kroz iskustvo sigurnih odnosa, doslednih granica i osećaja da dete vredi nezavisno od toga koliko se uklapa u očekivanja okoline.
Rečenica „Samo probaj“ možda traje svega nekoliko sekundi. Njene posledice mogu biti prolazne, ali ponekad predstavljaju početak obrasca koji menja tok razvoja. Zato zadatak odraslih nije da kod mladih izazovu strah, već da izgrade odnos u kojem će adolescent imati dovoljno sigurnosti da na taj poziv odgovori: „Ne moram da probam da bih pripadao.“
Ukoliko želite da se na ovu temu dodatno konsultujete sa autorkom ovog teksta, Minom Petrov, psihologom i psihoterapeutom pod supervizijom, konsultacije možete zakazati na DokTok platformi.
Preuzmite DokTok aplikaciju sa #Google Play ili #App Store i zakažite svoju video konsultaciju već danas!
