utorak , 9 avgusta 2022

Saveti Josipa MALNARA o ekološkoj poljoprivredi koji će vam olakšati život

Bogatstvo Josipa Malnara, pilota JNA nije samo u 35 dugoj vojnoj karijeri već i tome što je poslednje 32 godine posvetio izučavanju gajenja voća, povrća i cveća na prirodni način. I u osmoj deceniji je aktivan da podiže voćnjake i maslinjake. Oslanja se na tradiciji, na naše pretke koji su mudro znali da “neguju” zemlju kako bi dala što veće prinose ali i na najsavremenija otkrića koja pomažu da dobijemo hranu bez učešća “hemije”.
Letenje je bilo njegov život sve dok nije otišao u penziju i to kako sam kaže “u poslednji čas”. Ponosan je na činjenicu da se penzionisao 1989.godine, pre nego što će početi ludilo koje nikome nije dobro donelo. Rođen je u Zagrebu, školovao se za oficira u Mostaru i Zadru a službovao u Kraljevu, Skoplju, Beogradu i Nišu.
“Ne mogu reći da sam pouzdano zano šta će nam se desiti ali sam naslućivao. Shvatio sam da je vreme da odem iako je pilotiranje za mene značilo život. Tokom karijere upravljao sam sa osam tipova aviona a poslednji je bio MI21 koji je i sam nedavno “otišao u penziju”, priča Josip koji je odluku da bude pilot doneo još kao dečak i to tokom jedne nezgode.
“Kod rođaka na selu dobio sam zadatak da vratim guske u dvorište jer se spremala oluja. Međutim sapleo sam se i pao a gusan je preleteo preko moje glave, onoliko koliko gusani mogu leteti. Kada sam video kako gusan leti onda sam pomislio a zašto ja ne bi mogao. I tako sam odlučio čime ću se baviti u životu. Moja majka Marija je bila iznenađena kada sam joj saopštio da sam se sam prijavio za Vojnu gimnaziju u Mostaru i da sam primljen. Zatim je moja vojna karijera išla svojim tokom, priseća se Josip koji je tokom predaha od letenja radio na formiranju i vođenju vojnih biblioteka svuda gde je službovao.
Zato je i znao da mu penzija neće teško pasti jer je od onih koji vole da čitaju i uče tokom celom života. Sve ono što je naučio od oca Pavla koji je imao svoj vinograd u okolini Daruvara zaintrigiralo ga je da se u trećem dobu tome posveti.
“Kada sam imao 15 godina okolina Osijeka je bila žitnica Slavonije sa prinosom od 7 do 8 tona žita po hektaru. Zaočekivati je da danas sa napretkom tehnologije imamo barem duplo više prinosa a nije tako. Prinosi se smanjuju i to ne samo kod žitarica već i kod drugih kultura. Biljke traže našu pomoć jer smo ih doveli do ivice života, upozorava naš sagovornik koji je pristalica homeopatskog uzgoja.

Pomaže kod podizanja voćnjaka, održava masline na hrvatskim ostrvima ali ona sam nema svoje voćnjake i maslinjake jer bi mu to oduzelo previše vremena pa ne bi mogao da se posveti širenju svoje misije o ekološkoj poljoprivedi.

“Nijedan homeopatski preparat ne može da naškodi biljki, jednostavno ne možete je predozirati. A najjednostavnija i najpristupačnija biljka nam je korpriva od koje pravim “čaj” koji je i đubrivo i štiti. Treba je saditi u lejama sa povrćem baš kao što su naše bake sadile neven da bi oterale štetočine, savetuje Josip i dodaje da najnaprednije zemlje po pitanju ekološke poljoprivrede Japan, Novi Zeland, Kanada, Španija i zemlje Skandinavije.

Malnar kaže da malo ko u Srbiji zna da jedna biljka nosi naš genetski kod i da je to nacionalna biljka.
Valerijana je dragocena biljka koja podiže temperaturu za 4 stepena. Štetu od mraza na biljkama možete popraviti rastvorom ove biljke. Ne treba zaboraviti da su naše bake kao amajliju poklanjale svojim muževima i sinovima kada su odlazili u rat. Amajlija ih je štitila tako što ih je zapravo grejala, tvrdi Malnar i savetuje da pored svakog stabla ruže posadite po jedan čen belog luka jer će ruže intezivnije mirisati a neće biti ni vaši.
“Ruža će se truditi da uguši miris belog luka u svom okruženju.
Malnar nam otkriva da je “hladno ceđeno maslinovo ulje” samo trgovački trik.
“Poznato je da se maslina gaji već 9500 godina i da ne postoji način da se termičkom obradom dobije maslinovo ulje, veli Malnar.

izvor Novosti/Sana Life

Takođe pročitajte

Šta ako se prehladiš na moru – Postoje li neki trikovi da se brzo vratiš na plažu?

Leto je već počelo, a većina ljudi godišnje odmore provodi na nekoj obali. Ono što …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.