Sana Beauty
Povezane vesti
Pica je bez sumnje najomiljena brza hrana na svetu. Jedemo je svuda – kod kuće, u restoranu, na ulici. U Italiji, zemlji 60 miliona ljudi, svake nedelje pojede se 56 miliona pica!
Italijanska hrana je regionalna, a neka od njenih najčuvenijih specijaliteta zapravo su nastali u inostranstvu (recimo, čuvene špagete bolonjeze, uopšte nisu italijanske).
Iako se Italijanima priznaje zasluga za izum i širenje pice po svetu, koncept stavljanja dodataka na topli hleb verovatno datira još iz dana pećinskih ljudi.
Italijani su ludi za picom, a kako i ne bi? bili Osnovna kombinacija koju čine testo, sir i paradajz zavodi mnoge.
Testo je pravljeno od vode i zgnječenih zrna ječma, a Egipćani su prvi počeli da dodaju kvas u testo. Reč “pizza”, što znači “pita”, prvi put je dokumentovana 997. godine u Gaeti, blizu Napulja u Italiji, a zatim i u različitim delovima centralne i južne Italije. U 18. veku pice su postale popularno i jeftino jelo za siromašnije stanovnike Napulja. Ljudi su u to vreme tek počinjali da shvataju da paradajz, koji je donesen iz Novog sveta u 16. veku, zapravo nije otrovan. Krajem 18. veka stanovnici Napulja počeli su da stavljaju paradajz preko hleba, stvarajući na taj način picu kakva nam je poznata danas. Ulični prodavci prodavali su ovo jelo u siromašnim delovima Napulja, a prva picerija na svetu, Antica Pizzeria Port’Alba, otvorena je 1830. godine, a postoji i danas.
Negde oko 1889. godine, italijanski kraljevski par, kraljica Margarita i kralj Umberto I, otišli su u posetu Napulju i obilazak svog kraljevstva. Kraljevskom paru dosadila su komplikovana francuska jela i izrazili su želju da probaju nešto od lokalne hrane. Kraljica je primetila kako ljudi u ishrani koriste veliki, tanak i ravan hleb. Probala ga je i dopao joj se. Pozvala je kuvara Rafaela Espozita u svoj dvor, gde je za nju stvorio više vrsta pice. U njenu čast, dizajnirao je picu sa prelivima u bojama italijanske zastave (crveni paradajz, bela mocarela i zeleni bosiljak). Ova pica postala joj je omiljena i do danas je poznata kao Margarita (Margherita). Ovo je nagovestilo važan pomak. Margaritin pečat odobravanja uzdigao je picu od hrane koja je smatrana pogodnom samo za siromašne do nečega u čemu je mogla da uživa i kraljevska porodica, što je picu od lokalnog, Napuljskog, pretvorilo u pravo nacionalno jelo. Margarita je razvila ideju da je pica istinski italijanska hrana – slična testenini i palenti.
Pica Margarita možda je postavila standard, ali danas postoje brojne popularne vrste pica koje se prave u Italiji i širom sveta. Tradicionalna italijanska pica je prepoznatljivog okruglog oblika i uvek se priprema u peći na drva. Vredi probati i regionalne verzije poput pice Marinare, tradicionalne napuljske pice koja sadrži origano, inćune i puno belog luka. Pica Capricciosa sadrži pečurke, pršutu, artičoke, masline i polovinu jajeta, dok pizza Veronese sadrži pečurke i pršutu. Pice sa Sicilije mogu imati brojne dodatke – od zelenih maslina i morskih plodova, do tvrdo kuvanih jaja i graška.
Pored regionalnih vrsta pica, postoji nekoliko tipova koji su popularni širom Italije. Quattro Formaggi sadrži kombinaciju četiri sira od sveže mocarele i tri domaća sira, poput gorgonzole, rikote i parmezana, ili jače sireve poput fontine, zavisno od područja Italije. Italijanska tuna pakovana u maslinovom ulju je takođe popularan dodatak pici zajedno sa drugim morskim proizvodima poput inćuna, školjki i škampi.
Quattro Stagioni je pica slična Kaprićozi, i predstavlja četiri godišnja doba predstavljena sa delovima pice od artičoka, salame ili kuvane pršute, šampinjona i paradajza.
Pica se na američkoj sceni tiho pojavila krajem 19. veka, masovnim dolaskom italijanskih imigranata. Najviše se prodavala na ulicama velikih italijanskih naselja u gradovima poput Filadelfije, Čikaga i Njujorka. Pica je ubrzo postala dostupna u kafićima i prodavnicama, ali ostala je prilično karakteristična za italijanske kvartove sve do Drugog svetskog rata. U to vreme, vojnici koji su se vraćali iz Italije povećali su potražnju za ovim jelom. Popularnost pice proširila se poput vatre, a picerije su počele da niču širom Sjedinjenih Država. Još jedna velika promocija pice dogodila se tokom 1950-ih, kada su mnoge američke poznate ličnosti italijanskog porekla počele da promovišu picu, a najpoznatiji su bili Džeri Kolona, Frenk Sinatra, Džimi Durante i bejzbol zvezda Džo Dimadžo. Novi “portparoli” pice doprineli su nastanku moderne industrije pica.
