četvrtak , jun 20 2019
Početna / AGRO / “Da mi je samo još jedanput da uđem u Vlasinu”

“Da mi je samo još jedanput da uđem u Vlasinu”

Vlasotinački duh i duhovitost njegovih stanovnika često su bili inspiracija za likove u televizijskim serijama a neki neprolazni likovi bili su inspiracija i za knjigu Dragoslava B. Petrovića.

“Purjakovi i druge priče” retko je prozno štivo koje govori o lepotama i “duši” Vlasotinca i Vlasotinčana. Izdavač knjige je Narodna biblioteka “Desanka Maksimović” čiji direktor i urednik izdanja Srboljub Takić priznaje da su mu se stihovi “S kim ću ja ostati mlad, ako svi ostarite” neprolazne pesme “Ne daj se Ines” Arsena Dedića vrteli po glavi dok je čitao knjigu kratkih priča Dragoslava B.

autor Dalibor Boce Ilić

Petrovića.

“Vlasotince, hvala Bogu, ne oskudeva u pesnicima, ali se tek par njih ohrabrilo da i prozom progovori o njemu. Osim Saše Stankovića u, takođe zbirci kratkih priča “20 žuljeva” Dragoslav je tek drugi autor koji se osmelio da ispriča svoje priče o zavičaju i da ih stavi u knjigu. Ali, dok Saša piše od 80-tim i 90-tim godinama prošlog veka, o bolnom vremenu tranzicije, ratova, sankcija, snalaženja da bi se preživelo, uzraslo i nadraslo, Dragoslav pre svega piše o vremenu koje je predhodilo ovome. Vremenu koje mi sredovečni pamtimo po dobrom i neretko mu se vraćamo kroz razgovore i sećanja. Kako godine prolaze, kako smo dalje od detinjstva i mladosti, to nam se rošlo čini sve dražim, lakšim i radosnijim, a pouke stečene tada, zabeležene su zauvek u nama, kaže Srboljub Takić.

Sa vremenskom distancom od par desetina godina Dragoslav nas vraća u Vlasotince njegove mladosti i detinjstva. Iako nije rođen u ovoj varoši za njega ga vezuju uspomene na vreme koje je provodio kod rođaka tokom odrastanja. Kaže da je “materijal” za ovu knjigu živeo sve ove godine s njim. Podsvest mu nije davala mira zbog majčinih reči u devetoj deceniji života “Da mi je samo još jedanput da uđem u Vlasinu. Preporodila bih se…”

autor Dalibor Boce Ilić

“Vlasotince će uvek imati posebno mesto u mom srcu. Imao sam bojazan kako će prihvatiti moja sećanja na neke ljude i događaje ali su emocije preplavile svakog ko je čitao knjigu jer je ona iskreno sećanje a ne sud o bilo kome ili čemu, kaže autor koji je inače doktor socioloških nauka a itav radni vek proveo je kao muzičar i dirigent u vojnim orkestrima u Beogradu i Nišu. Trenutno je dirigent Velikog džez-orkestra Niški big bend. Vlasotinčanima je poznat kao Dragan Džimi i “kum” vlasotinačkog sastava “Rubini” koji je imao uspešan nastup na Drugoj gitarijadi u Beogradu.

Pamtim Vlasotince iz šezdesetih godina prošlog veka, kupanje u Vlasini i večernjih bioskopskih projekcija  gde je neprikosnoveni “gospodar” na ulazu bio Branko Vranjanka. Kermesi se nisu mogli zamisliti bez Mileta Purjaka, Žike Bidže i Zare Šuleja. Vlasotinčanima je Boge Mrena poznat kao boem ali meni je živo sećanje na njegove graciozne skokove u Vlasini, priseća se Dragoslav ljudi koji su postali urbane legende jedne varoši.

Pogodila ga je smrt Petra Bukora, poznatog građevinskog inženjera koji je tragično nastradao u Vlasini ali i gitariste i profesora marksizma Miroslava Mace.

U malim, provincijskim mestima tragični događaji ostavljaju mnogo veće traume u pamćenju meštana nego u većim sredinama, pogotovo kada su akteri mlađi ljudi, naši poznanici, komšije, prijatelji. Tako je bilo kada se udavio Bukor ili kada je Maca, na igranci, pred preneraženim đacima, pucao najpre u svoju učenicu, a onda i u sebe…

„Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Statovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“

Takođe pročitajte

“Da živi selo naše”, al stvarno

Njima nisu potrebne strategije niti mudrovanje, pogotovo onih koji su se i rodnog sela odrekli …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.