četvrtak , 7 jula 2022

Vršnjačko nasilje nije samo fizičko nasilje

Dragana Stanković, nastavnik psihologije u Gimnaziji i pomoćnik direktora u Tehničkoj školi u Vlasotincu  psiholog i psihoterapeut pod supervizijom a više od 10 godina je i urednica web portala Psihologijaonline.com otkriva nam gde se kriju zamke vršnjačkog nasilja, kako ga prepoznati i reagovati.

Šta se podrazumeva pod vršnjačkim nasiljem, odnosno kako ga prepoznati?
Vršnjačko nasilje je društveni problem s kojim se svakodnevno susrećemo u radu sa decom. Obuhvata različite negativne postupke koje vršnjaci pimenjuju na pojedinca ili grupu. Dugo se smatralo da pod vršnjačkim nasiljem spada samo fizičko nasilje, tj. nasilje koje je najlakše vidljivo. Danas se pod vršnjačkim nasiljem podrazumevaju i drugi oblici koji se teže primećuju od strane roditelja, drugara i nastavnika u školi, a mogu ostaviti i te kako teže emocionalne i socijalne posledice na žrtvu. Ti drugi oblici nasilja su emocionalno, socijalno, seksualno i sve prisutnije digitalno nasilje.
 
Koliko je prisutno u našoj sredini?
Što se tiče nasilja u školama u našoj sredini, ne mogu tačno da kažem da li nasilje postoji i u kojoj meri, ali kada poštujete protokole o bezbednosti dece i delujete preventivno kako bi bila nulta tolerancija na nasilje upravo ćete doći do željenih rezultata. Postoji jasna procedura koja se primenjuje u situacijama nasilja, a kako bi se zaštitili svi učesnici ukoliko do nasilja dođe.
Kako škola, roditelji i društvo mogu preventivno da deluju?
U školama su učenici okruženi nastavnicima, koji pored toga što vrše obrazovanje dece deluju i vaspitno i samo njihovo prisustvo pruža bezbednost deci, a kroz dežurstva za vreme odmora koja bi trebala biti maksimalno pojačana. Posebnu pažnju treba posvetiti saradnji škole sa roditeljima. Škola je dužna da obavesti roditelje ukoliko primeti prve znake vršnjačkog nasilja kod deteta i da ne čeka ponavljanje jer se na taj način nekada zakasni. Takođe, radionice na temu prevencije nasilja mogu doprineti stvaranju klime u kojoj se bilo koji vid strogo kažnjava
Da li ste u praksi imali slučajeve i kako ste ih rešili?
Već 10 godina radim u dve srednje škole i bilo je slučajeva vršnjačkog nasilja, ali obično je to bilo nasilje prvog nivoa koje se rešava na nivou škole, uz pomoć nastavnika i odeljenjskog starešine, a onda kada je potrebno uključuje se i Tim za zaštitu od diskriminacije, nasilja, zlostavljanja i zanemarivanja učenika koji je obavezan u svakoj školi, ali i vršnjački edukatori koji sprovode radionice o nultoj toleranciji na nasilje.
Kome da se obrati šrtva ili roditelj žrtve, ko je prvi koji treba da reaguje?
Žrtva se po pravilu prvo obraća odeljenjskom starešini koji obaveštava psihološko-pedagošku službu o nasilju. Pedagog i psiholog škole određuju o kom nivou nasilja se radi i shodno tome priprema dalju proceduru. Ukoliko se radi o najtežim oblicima nasilja, pored škole uključuju se i druge institucije poput Centra za socijalni rad, zdravstva, ukoliko postoje povrede i policije. Ukoliko roditelj primeti da je njegovo dete žrtva nasilja u školi takođe se prvo obraća odeljenskom starešini ili učitelju ukoliko se radi o nižem uzrastu deteta.
“Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Statovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”

Takođe pročitajte

FORREST GAMES – društvene igre su beg iz digitalnog sveta

Forrest games je nova online prodavnica koja se bavi prodajom društvenih igara i edukativnih igara …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.