četvrtak , 7 jula 2022

Udvostručen porast depresije zbog COVID 19 pandemije

“Socijalno okruženje u kome živimo već dugo vremena opterećen je brojnim problemima koji sa sobom obeležavaju jedan ozbiljan krizni period. Povodom toga brojna psihološka istraživanja ukazuju na kontinuiranu društvenu krizu koja značajno narušava mentalno zdravlje ljudi,upozorava master klinički psiholog Meri Stojković.

Već treću godinu zaredom živimo život pod maskama, za samo nekoliko dana iznenada gubimo najvoljenije, nemoćni da bilo šta promenimo, dok uticaj pandemije COVID-19 uzima maha i utiče na celokupni način života. Nemamo više normalan društveni život, otuđeni smo jedni od drugih i sve više ljudi pati od depresivnih i anksioznih stanja. Ljudi se suočavaju sa egzistencijalnim nesigurnošću i neizvesnošću i drugih negativnih pojava u kulturnom i obrazovnom sistemu.

Prema najnovijim podacima UNICEF-a, najmanje svako sedmo dete na globalnom nivou je direktno pogođeno merama karantina i zabrane kretanja, dok je više od 1,6 milijardi dece pretrpelo neki gubitak u pogledu obrazovanja. Prekinute rutine, obrazovanje, rekreativne aktivnosti, kao i zabrinutost za prihode i zdravlje porodice, dovode do toga da se mnogi ljudi osećaju uplašeno, ljuto i zabrinuto za svoju budućnost.

Istraživanje sprovedeno preko interneta u Kini početkom 2020. godine, koje se citira u izveštaju Stanje dece u svetu, pokazalo je da skoro jedna trećina ispitanika oseća strah ili anksioznost. Prema recima stručnjaka iz Društva psihologa Srbije nepreduzimanje dovoljno efikasnih preventivnih mera, dovela je do porasta sindroma sagorevanja među zdravstvenim radnicima, koji su ulagali ogroman napor u borbi sa pandemijom. Istraživanje koje je sprovedeno među zdravstvenim radnicima  pokazalo je da je 46,8% učesnika imalo povišen nivo depresivnih tegoba; 60,6% je doživljava povišeni nivo anksioznosti, dok je 62,2% njih iskusilo visok ili umeren nivo stresa. Ono što takođe dodatno unosi nemir, jača apatiju i dovodi do obeshrabrivanje ljudi jeste iskrivljeni medijski sadržaj koji se plasira. Ukoliko je drugačije mišljenje izneseno, ono se ućutkuje i diskvalifikuje.

Psihološke studije potvrđuju udvostručeni porast depresivnih tegoba među građanima Srbije, a rasprostranjenost anksioznosti i stresa ima pandemijski karakter. S obzirom da živimo pod maskama unazad tri godine pod uticajem nezaobilaznih raznih informacija putem medija i doživljavanje sopstvenih tragedija, narušeno mentalno stanje ljudi treba razumeti kao normalnu reakciju na „nenormalne okolnosti“.

„Mentalno zdravlje je deo fizičkog zdravlja – ne možemo sebi dozvoliti da ga i dalje posmatramo drugačije“, rekla je gđa For.

„Već predugo, i u bogatim i u siromašnim zemljama, vidimo da postoji premalo razumevanja i premalo ulaganja u ključne elemente za maksimalno ostvarivanje potencijala svakog.. To mora da se promeni.“

Iako je izvesno da živimo u teškom vremenu, koje narušava kako fizičko tako i psihičko zdravlje pojedinca, treba da promovišemo dostojanstvo i ljudske vrednosti svakog pojedinca kako bi doprineli unapređenju kvaliteta života socijalnog okruženja. Što manje plasiranje negativnih sadržaja putem medija a više plasiranja pozitivnih životnih vrednosti može i te kako imati uticaj na ljude koji su već tri godine okovani pandemijom.

Ono što bih na kraju dodala, nije „sramota“ obratiti se psihologu ili psihoterapeuti ukoliko osoba oseti bilo kakvo izmenjeno psihičko stanje.

„Gledano kroz istoriju, negativne posledice nesreća po mentalno zdravlje utiču na više ljudi, i traju mnogo duže nego posledice po fizičko zdravlje”, objašnjava Džošua Č. Morganstin, zamenik direktora Centra za proučavanje traumatskog stresa u Merilendu, u SAD.

Pandemija COVID-a, ima negativan uticaj na mentalno zdravlje populacije i najčešće uzrokuje simptome posttraumatskog stresa, depresiju, anksioznost, opsesivno-komplusivne radnje i nesanicu. Neki ljudi su se svojevoljno povukli iz spoljnog sveta, kako bi se „osećali bezbednije“ , tako da sada prolaze kroz stanje apatije. Dok su drugi ljudi u spoljnom svetu doživeli stres (gubitak bliskih članova porodice usled Covid-a) i sada im je teško da se vrate u svet i socijalizuju.

Meri Stojković

Takođe pročitajte

Društvo psihologa Srbije – koskanje je bolest zavisnosti, stop reklamama

Društvo psihologa Srbije, na inicijativu svojih članova, prof. dr Olivera Toškovića i asist. Senke Кostić, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.