Biljana je nastavnik engleskog jezika i predmeta jezik, mediji i kultura u vlasotinačkoj gimnaziji „Stevan Jakovljević“ koja i pored više od dvadeset godina iskustva u podučavanju učenika svih uzrasta i nivoa znanja i dalje sa istim entuzijazmom ulazi u učionicu i, koristeći jezik kao sredstvo podstiče učenike da misle, istražuju, budu kreativni, stvaraju.
Trenutno njena interesovanja uključuju upotrebu projektne nastave sa ciljem razvijanja svih učeničkih kompetencija i veština za dvadeset i prvi vek, kreiranje časova koji podižu svest o negovanju pravih vrednosti, organizaciju i sprovođenje međunarodnih školskih projekata, eTwinning projekte, rad sa talentovanim učenicima, organizovanje humanitarnih akcija i uključivanje učenika u kulturni život zajednice.
“Jedan od glavnih aktera koji se prožima kroz mnoge razgovore i koji navodi na studiozno razmišljanje, jeste nasilje. S obzirom da je nasilje u svetu veoma zastupljeno, o tome ne bi trebalo ćutati. Zbog toga u gimnaziji, ,,Stevan Jakovljević“, imamo projekte „Kaži NE svim -izmima!“, i „Region bez predrasuda i stereotipa“. Tako saznajemo nove stvari koje se tiču nasilja, usvajamo nove ideje i predloge o sprečavanju istog, vodimo diskusiju i pronalazimo najbolje rešenje. U ovim projektima imamo zadatke koji nam pomažu u boljem razumevanju negativnih pojava koje se neprestano dešavaju u svetu. Takođe imamo i kvizove i razne igre, putem kojih lakše učimo i koje još više bude interesovanje u nama za dalje učenje. Ono što je veoma važno jeste da putem ovih projekata, o nasilju možemo razgovarati i sa učenicima iz drugih država. Na taj način možemo širiti nova saznanja, razmenjivati mišljenja i voditi diskusije o stvarima koje su značajne za današnjicu. I želim da kažem da nikada ne dozvolite da budete žrtva nasilja, ne prihvatajte ničiju definiciju svog života, već definišite svoju, ukazuje nam Dragana Kocić, učenica prvog razreda gimnazije. Ona je aktivno je uključena u projekte koje vodi profesorka Biljana Pipović, a koji se bave negativnim pojavama u društvu sa ciljem prepoznavanja tih pojava u svakodnevnom životu i pronalaženjem načina kako bi se problemi predupredili ili rešavali.
“Nasilje je vrlo često rezultat straha od nepoznatog ili nečega što ne razumemo. Vrlo često, ni sama žrtva nasilja nije potpuno svesna problema i samo podnosi i trpi nasilje jer ne zna kako da reaguje. Zato je edukacija najbolji način da se mladi ljudi upoznaju sa različitim predrasudama i stereotipima, kao i drugim elementima koji mogu da dovedu do nasilja prema pojedincu ili nekoj grupi. Način razmišljanja i ponašanja uglavnom se uče u porodici i po modelu, što su moji učenici par puta i primetili. I naglasili da radionicama i predavanjima treba obuhvatiti i roditelje i članove porodica. Ali, i škola mora aktivno da učestvuje u promovisanju pravih životnih vrednosti i pomogne mladima da izrastu u tolerantne i savesne ljude koji će kasnije svoju decu vaspitavati da poštuju druge, i što je još bitnije ne ugrožavaju druge ukoliko drugačije misle ili izgledaju, smatra profesorka Biljana kojavođena izrekom “Bolje sprečiti nego lečiti” ističe da je škola odlično mesto da se promoviše lepo ponašanje i nenasilna komunikacija.
„Bukvalno u okviru svakog predmeta, na svakom času nastavnik može da navede učenike da misle i promišljaju o ispravnim odlukama. To se posebno odnosi na oba predmeta koja ja predajem i ja tu prednost maksimalno koristim. Kao neko ko je protiv svake vrste nasilja, kako prema ljudima tako i prema životinjama i prirodi, trudim se da o tome stalno pričam sa svojim učenicima. Osmišljavam posebne aktivnosti, posvećujem čitave časove različitim vrstama nasilja, uzrocima i posledicama, načinima rešavanja problema. Držim radionice i obučavam učenike koji kasnije drže radionice svojim vršnjacima jer se na taj način poruka mnogo lakše prenosi. Znam da ima mnogo skeptika koji misle da se ništa ne može promeniti, da se na formirane ličnosti srednjoškolaca ne može uticati, i donekle se slažem sa time. Ali, ako ne pokušamo, sigurno se ništa neće promeniti. A ako pokušamo i podstaknemo bar jedno dete da potraži pomoć ili se suprotstavi nekome ko ga ugnjetava ili maltretira na bilo koji način, onda smo uspeli. Ako podstaknemo nekoga da razmišlja o tome kako svojim delima utiče na druge, i onda smo uspeli. To mene motiviše i podstiče!
„Prošle godine smo u okviru predmeta jezik, mediji i kultura učestvovali u međunarodnom eTwinning projektu Jezik, mediji i kultura i u okviru tog projekta učenici su održali predavanje o društvenim mrežama i digitalnom nasilju. Svečana sala naše škole je bila prepuna što je bio dokaz da sam na pravom putu i da sa takvom praksom nastavim. Trenutno je u toku projekat Region bez predrasuda i stereotipa sa partnerima iz Crne gore i Albanije koji finansira krovna organizacija mladih Regionalna Kancelarija za saradnju mladih (RYCO), kao i eTwinning projekat Kaži NE svim -izmima! gde se grupa učenika priprema da u toku drugog polugodišta održi vršnjačke edukacije i tako pomogne razvijanje svesti, ali i ponudi rešenja problema koja učenici možda imaju u odnosima sa vršnjacima ili članovima porodica odnosno ljudima u svojoj okolini. Pored vršnjačkih radionica, učenici rade na dizajniranju promotivnih plakata i video zapisa, ističe profesorka Biljana.
“Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Statovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”