Sana Beauty
Povezane vesti
Profesorki razredne nastave Mirjani Đikić (53) iz Vlasotinca kreativnost je u duši jer rad sa decom podstiče da se uvek bude zanimljiv i originalan ali je otišla korak dalje pa vredno stvara ženama omiljeni detalj – torbe.
Ranije se govorilo da ručni rad nema cenu ali je malo ko bio spreman da plati ženama ono što su stvarale. Društvene mreže menjaju tu sliku jer sve što je kvalitetno nađe put do kupca bez obzira na granice i ograničenja. Kada biste u Londonu zapazili neku damu da nosi torbu sa diskretnom metalnom pločicom na kojoj piše MND ne biste nikada pomislili da ona dolazi iz Vlasotinca i da se ova slova odnose na Mirjanu i njena dva sina Dušana i Nikolu koji je podržavaju u onome što radi i pomažu joj da se što bolje promoviše. 
„Oni ne umeju da heklaju ali su mi od velike pomoći oko društvenih mreža. Bez njihove pomoći ne bi mogla da stvaram ovaj naš mali brend, veli Mirjana koja se ručnom radu vratila iz dosade nego „od muke“.
„Posle razvoda gledala sam da nekako skrenem misli i bila je dovoljna jedna objava na FB koja je reklamirala neku torbicu da se uključim. Kad sam je videla pomislila sam pa ovo bi i ja mogla i tako je krenulo. Pripadam onoj generaciji kada se podrazumevalo da žensko dete mora da bude vešto sa iglama. Kada sam uradila prvu bila sam skeptična da li će se nekom dopasti. Međutim, moj sin se oduševio i odmah je poklonio svojoj devojci.
Posle prvog usledili su još mnogi unikati jer Mirjana prosto „ne ume da uradi dve iste torbe“ jer nikada ne zna gde će je odvesti ručni rad. Njene torbe su nosive za svaku priliku. Izrađuje ih od jute, pamuka ili poliestra. Potrebno je od 4 sata do dva dana za zahtevne torbe od jute. Preko Bosne njene torbe su otputovale za Englesku a kupaca ima i iz Srbije i Crne Gore. Članica je udruženja „Svetionik“ što joj dosta pomaže oko afirmacije i nastupa na izložbama rukotvorina.
