sreda , 26 januara 2022
Radoman Irić Foto: Privatna arhiva

Radoman IRIĆ – Slike su otišle na revers ili na časnu reč

Kao novinar koji više od 40 godina izveštava iz Vranja i juga Srbije za mnoge domaće i inostrane medije Radoman Irić je jedan od boljih poznavaoca prilika šta se dešavalo sa umetnkim delima tokom privatizacije i tranzicije.

Likovnu kolonija „Prohor Pčinjski“ daleke 1974. godine pokrenuli su bratski gradovi Vranje i Kumanovo. Njeni osnivači su sva organizaciona pitanja preneli na ustanove kulture – Radnički univerzitet u Vranju i Kulturnpo prosvetnu zajednicu, odnosno Narodni muzej u Kumanovu, a za stalno mesto održavanja odredili su Konak Manastira Prohor Pčinjski. Svake parne godine organizator kolonije bio je grad Vranje, a svake neparne Kumanovo. Tako je bilo sve do 1990. godine i raspada Jugoslavije.

“Za 17 godina postojanja Kolonije, iza njenih 170 stvaralaca iz svih jugoslovenskih republika i pokrajine, nastalo je preko 300 dela velike umetničke vrednosti. Žanrovski, sva ta dela su bila podeljena u dve grupe. Ikone i motivi iz života duhovnih ličnosti srpske vere i istorije ostli su u legatu Manastir Prohor Pčinjski, a sva druga dela preuzimali su i njima raspolagali gradovi učesnici svaki sa svoje kolonije. Ikone i slike su posle raspada Jugoslavije, 20 godina „šetale“ galerijama u mnogim gradovima i zemljama sveta, gde ih je videlo na hiljada posetilaca i ljubitelja srednjevekovnog srpskog slikarstva u Parizu, Londonu, Limasolu, Johanesburgu, Harareu…Posle 20 godina, maja 2021. odine, zalaganjem Srpske pravoslavne crkve, dobrotvora i ljubitelja umetnosti, sva ta dela su napokon pronašla „svoj krov“ i zaštitu: smeštena su u Kafe galeriju „Kandelabr“ u Beogradu, u Braničevskoj ulici 23. odmah ispod Hrama „Svetig Save“, svedoči Irić o jednom pozitivnom primeru kako se brine o kulturnom stvaralaštvu i vrednoj baštini.

“Tako je danas na radost ljubitelja slikarstva, u jednom delu te galerije stalna postavka  slika urađenih u Manastiru Prohor Pčinjski, pa se tu, ppored izvanrednih ikona, mogu videti portreti hilandarskih monaha, kao i slike sa različitim svetogorskim motivima, dodaje on.

Koliko je sudbina ovo dela legata slika Kolonije „Prohor Pčinjski“,  dobra i za pohvalu, toliko je onaj drugu deo, barem što se tiče Vranja, u pravom ćorsokaku.

“Na normalno i opravdano pitanje gde su te slike i kakva je njihova sudbina, niko nema ni jedan valjan podatak. Osim toga, neke su, u nedostatku pravog depoa, skladištene „s brda, s dola“, a najveći deo njih dat je na čuvanje tadašnjim državnim preduzećima i državnim institucijama. Danas u Vranju postoje svedoci koji se sećaju da su slike iz Kolonije, uz revers ili bez njega, nekada i na „časnu reč“, završavale uglavnom u velikim vranjskim kompanijama „Simpu“, „Yumcu“, „Koštani“; „Zavarivaču“, DIV, „Vemi“, „7. julu“, „Novogradnji“, Hotelu „Vranje“…Druge su, posredstvom Radničkog univerziteta ili tadašnje Samoupravne interesne zajednice kulture, završavale u državnim institucijama: policiji, pravosuđu, zdravstvu, prosveti i brojnim kancelarijama lokalne vlasti. Danas, 30 godina posle pola firmi sa ovog spiska ne postoje, druge su privatizovane, a u životu su se održale samo„Simpo“, „Yumco“ i DIV, koji sada nosi ime velike svetske kompanije British American Tobacco – BAT. Deo slika iz Kolonije sigurno je i danas tamo, pre svega u „Simpo“, „Yumcu“ i BAT, a gde su one iz firmi i kompanija koje je vreme pregazilo, sam Bog će da zna. Dokaza nema, reversi su zatureni, zagubljeni ili uništeni, ali je sigurno da mnoge od njih danas krase zidove nekadašnjih direktora i šefova. „Bilo, pa nema“ rekao bi narod, navodi Irić i ukazuje na još jedan svetli primer i to u njegovom rodnom Prijepolju.

“Ponosan sam na Likovnu koloniju „Mileševa“ u Prijepolju, postoji takođe od 1973. godine i čiji su učesnici bili najveća slikarska imena tadašnje Jugoslavije. Tamo se uredno, u velikom depou Doma kulture“, čuvaju sva platna sa kolonije, a odgovarajuće službe vode uredan spisak i brigu o tom blagu skoro neprocenjive vrednosti, dodaje naš sagovornik.

 

Takođe pročitajte

Prednosti kupovine nekretnine preko agencije

Ako razmišljate o kupovini stana ili kuće, sigurno ste se zapitali da li možete kroz …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.