Sana Life
Povezane vesti
Vlasotinčani su imali “Plemenku” i “Grom” a Grdeličani “Rizling” i “Sovinjon” a komšijski rivalitet je samo bio prividan jer su sva ova vina poticala iz istog vinogorja koje se protezalo od Grdelice, preko Kozara, Kukavice, Orašija pa do Dadinca.
Umesto vinograda i vina ostale su svetkovine u čast ovog napitka pa tako Vlasotince ima “Vinski bal” a Grdelica je pokrenula Sajam vina i roštilja.
Direktor Poljoprivredne savetodavne stručne službe Bratislav Pešić kaže da je grdelički kraj nekada bio poznat po proizvodnji vina, naročito selo Kozare, a da su preko grdeličke poljoprivredne zadruge, koja je okupljala veliki broj kooperanata, vina iz ovog kraja dospevala do trpeza ne samo u Srbiji već u čitavom svetu.
Ostalo je u sećanjima da je Zemljoradnička zadruga “Grdelica” osamdesetih godina prošlog veka obavila komasaciju i napravila posed od 70 hektara. Vinogradari su samo trebali da brinu o “plantažama”, kako su se zvali nakon što su ukrupnili posede, dok je sve ostalo obezbeđivala Zadruga. Za današnje tržišne prilike zvuči neverovatno da ti neko obezbedi ne samo repromaterijal tokom godine nego i otkup. Naravno, sve se plaćalo grožđem a ako šta pretekne u kešu.
Znači, pun podrum vina, dovoljan za sopstvene potrebe, plus rakija “komovica” i novac. I nisu to bile neke velike pare ali dovoljno da se septembra kupe knjige i zimnica i spremno dočekaju zimski dani. Onda, ili su nam apetiti porasli ili se desilo nešto drugo tek 20 godina toga više nema. Ne znamo koliko njih će priznati ali većinu političara starije generacije “školovalo” je grožđe. “Podrum-Vinarska” u Vlasotincu i “Zadrugu” u Grdelici “pojela” je tranzicija i oni bi sad mogle da posluže više ko muzejski objekti. Ipak, u svakom od ovih sela ostao je poneko dovoljno tvrdoglav da nastavi tradiciju ali se teško probijaju do tržišta.
Upravo je ideja direktora Doma kulture u Grdelici Marko Trivunića da “probudi” ne samo uspavanu varošicu već se nada da može pokrenuti preduzetnički duh ali i privući još veći broj vinara i ugostitelja iz čitave Srbije. Zato se potrudio da okupi lokalne vinare kao sto je podrum pića “Stojković” i “Ćirković” iz Grdelice ali i poznate vinske kuće iz okruženja.
“Definitivno je potrebno ulagati velika finansijska sredstva da bi neka vina bila i vrhunska i promovisala se na pravi način . Potrebna je i odgovarajuća atraktivna ambalaža, nalepnice, ceo marketinški paket , kako bi moglo na tržište da se izađe kako treba. Oni koji bi i hteli da se time bave nemaju sredstva ili ne prepoznaju šta treba da rade a imamo potencijala. Zato hoćemo da okupimo ljude iz ove struke da daju svoje savete i preporuke, kaže Trivunić i dodaje da je on samo, i to tek dva meseca, direktor kulturne ustanove koji se trudi da ovakvim i sličnim dešavanjima “pokrene uspavano” mesto.
