Sana Life
Povezane vesti
Naš narodni naziv je zimska panjevčica, kod Japanaca poznata kao Enokitake, tj. Enoki (jedna vrsta bresta) poseduje i antivirusna i antibakterijska svojstva. Poboljšava imuni sistem, održava jetru zdravom, pomaže u borbi protiv demencije, kod Alchajmerove bolesti.
Može se naći na mrtvim stablima lišćara (vrba, jova, bukva, jasen, lipa – na Dalekom istoku na brestu i dudu). Plodonosi u zimskom periodu jer joj prijaju niske temperature, sve do aprila. Podaci iz 1997. god. pokazuju da se nalazi na petom mestu kada su uzgajane gljive u pitanju.
Nije naročito velika gljiva, ali svoju veličinu nadoknađuje time što raste u buketu. Šešir zimske panjevčice može biti od 2 do 10cm, boje meda, narandžasto žut, crvenožućkast. Kod uzgajanih primeraka boja i veličina šešira zavisi od količine vazduha u uzgajalištu; svetliji i manji šeširići su kod onih primeraka gde je manjkalo kiseonika. Mladi primerci imaju pupak na sredini, vremenom se šešir ispravlja, a kod starijih primeraka je lepršav. Gladak, mazan, ivica svetlija, providna i nareckana. Listići beli i izrazito razmaknuti, srasli uz dršku, u starosti potamne.
Drška je braonkasta, pa čak i crna, dužine od 5 do 10cm, debljine od 0,3 do 1cm. Vrh svetliji, često malo proširen. U mladosti puna, a kod starijih primeraka šuplja, baršunasta, često slepljene jedna za drugu zbog busenastog rasta.
Meso zimske panjevčice je krem boje, prijatnog mirisa i ukusa. U Aziji je veoma popularna u ishrani,a supe i salate sa njom su pravi specijaliteti.
Moguće ju je zameniti smrtno otrovnom Galerina marginata, koja ima isti otrov kao i pupavke.
Zimska panjevčica u sebi sadrži antioksidante, koji čiste telo od slobodnih radikala i pojačavaju imunitet.
Istraživanja na miševima su pokazala da zaustavlja karcinom u metastazi i produžava (miševima) živote i do 85%. Naučnik Wang je u svom radu izneo zaključak da je u Japanu, u onim oblastima gde se panjevčica uzgaja i gde raste, broj obolelih od kancera veoma nizak.
Antitoksični elementi ove gljive štite od rizika kod srčanih oboljenja.
Japanci je koriste u terapiji protiv Staphylococcus aureus.
Izuzetno je bogata aminokiselinama.
Lista hranljivih sastojaka je velika, ali vredi navesti sve, ili bar veći deo toga: gvožđe, magnezijum, fosfor, kalijum, natrijum, cink, bakar, mangan, selen, vitamine B1, B2, B3, B5, B6, B9, E, D, D2, betain, palmitinsku kiselinu, linolinsku kiselinu, amino kiseline…
Pomaže u regulaciji šećera, povećanju imuniteta, smanjenju telesnih masti, sprečava zatvor i normalizuje rad creva, pojačava intelektualni razvoj, sprečava alergije, smanjuje masnoće u krvi, reguliše metabolizam…
Njena primena u kuhinji je višestruka. Može se koristiti u svim jelima, naročito supama, sveža u salatama… Jednom rečju, treba pustiti mašti na volju. Ali, zbog svojih hranljivih sastojaka i mogućnosti upotrebe u sirovom stanju, treba izbegavati dugu termičku obradu, tj. najbolje ju je ubaciti u jelo pred kraj kuvanja.
Treba napomenuti, na kraju, da pored svih ovih neverovatnih sastojaka u sebi sadrži i Flammutoxin te je ne smeju koristiti svi. Tahikardija, kardiomiopatija i lekovi za razređivanje krvi su kontraindikovani za konzumaciju ove gljive.
Ne preporučuje se ni trudnicama i onima koji boluju od hemofilije i sličnih bolesti. Svima drugima, koji nemaju ove probleme, se itekako preporučuje. Ponajbolje će biti ako se koristi kao preventiva protiv svega gore navedenog.
Mikološko društvo Naissus
Молим вас да преправите извор, није гљиварско друштво Ниш аутор текста, већ миколошко друштво Наисус!
Hvala na javljanju, ispravili smo, pozdrav.