subota , 1 oktobra 2022

Zagađen vazduh i astmatičari – Kako utiče i koliko je zapravo opasno?

O zagađenju znamo sledeće: da pogađa 100% populacije, da štetni gasovi i čestice iz vazduha dospevaju do najsitnijih ćelija svakog organa i prave štetu, kao i koje su to čestice i koji gasovi sa sve hemijskim formulama.

Osim toga, zovemo ga “nevidljivi ubica”, a znamo i da je uzrok broj 1 smrtnosti i oboljevanja u svetu, prema informacijama Svetske zdravstvene organizacije. Pojava i pogoršanje velikog broja oboljenja direktno je uzrokovana zagađenjem. U svetu godišnje oko 8 miliona ljudi umre zbog zagađenja vazduha, a u Srbiji čak 10.000 ljudi. Broj smrti povezanih sa zagađenjem vazduha udvostručio u poslednjih 5 godina, a osim toga, zagađenje vazduha nije jedino zagađenje koje treba da nas brine, ali jeste najpodmuklije.

Reklo bi se da znamo mnogo o ovoj temi, ali ne znamo najvažnije – ne osećamo i nismo svesni na koji način i u kolikoj meri zagađen vazduh pravi štetu našim krvnim sudovima, plućima i svim ostalim organima. To su procesi kojima smo izloženi stalno. Takođe, ne znamo kako da izbegnemo udisanje zagađenog vazduha, a posebno ne znamo šta, kako i sa kojim sredstvima treba uraditi, pa da se smanji nivo zagađenosti vazduha.

Aerozagađenje svima nanosi štetu, a hroničnim plućnim bolesnicima pogotovo, jer je odbrambena funkcija pluća kod ovih bolesnika značajno oslabljena. Od otrovnih čestica iz vazduha stradaju svi organi, ali pluća i ostali disajni organi su prvi na udaru.

PM čestice (PM2.5 i PM10) pogađaju naročito gornje disajne puteve i velike disajne puteve i glavni su krivac za razvoj sinuzitisa, bronhitisa, sekreta u nosu, dok gasovi prodiru dublje, dospevaju do najsitnijih ćelija pluća, alveola i dovode do razvoja astme, HOBP i karcinoma. Posebno su opasni sumpor dioksid, koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama, i ozon, koga najviše ima u izduvnim gasovima iz motora sa unutrašnjim sagorevanjem.

Kada se udahne vazduh pun otrovnih čestica i gasova, direktno se pluća oblože tim štetnim sadržajem. Počinju da se brane tako što proizvode veće količine sluzi, što dalje dovodi do suženja disajnih puteva i opstrukcije. Disajni putevi kod asmatičara su već suženi i često upaljeni i ova dodatna količina sluzi može potpuno da zatvori disajne puteve i dovede do teških posledica.

Bitno je naglasiti da je, osim redovnog uzimanja propisane terapije, za jednog asmatičara veoma važno da ispravno diše. Dosta nas, dobrim delom diše na usta. Nos je organ predviđen za disanje i opremljen je finim filterima koji sprečavaju određene količine štetnih materija da prodru u organizam. Usta nisu predviđena za disanje i nemaju tu barijeru, tako da svaki udah na usta direktno sprovodi do pluća sav štetan sadržaj tog udaha.

Održavanje higijene nosa i vežbe disanja su važan preduslov za normalno disanje.

Podsećamo, DokTok, platforma za besplatne online zdravstvene konsultacije i Udruženje pacijenata “Pobedimo astmu i alergije” u okviru kampanje ‘’Pobedimo astmu!’’ tokom decembra i januara održaće 6 besplatnih online savetovališta sa pulmolozima Gradskog zavoda za plućne bolesti i tuberkulozu, svake srede počev od 22. decembra, gde će pacijenti u razgovoru 1 na 1 imati priliku da reše svoje nedoumice i dobiju odgovore na željena pitanja. Za savetovališta Pobedimo astmu možete se prijaviti na www.doktok.rs brzo i jednostavno u samo nekoliko koraka.

Piše: Ivana Vračar, predsednica Udruženja “Pobedimo astmu i alergije”

 

Izvor: DokTok Portal

Takođe pročitajte

Svetski dan srca

Svetski dan srca obeležava se 29. septembra, a tema ovogodišnjeg Dana srca je „UPOTREBI SRCE …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.