Sana Beauty
Povezane vesti
Niški Filmski susreti, koji ovog avgusta slave svoj 52. rođendan, Niš svake godine iznova načine prestonicom sedme umetnosti, kada se u carski grad sjati veliki broj srpskih, ali i glumaca iz regiona. Mnogi od njih su ovde po prvi put, a pak mnogo znamenitih imena se u Nišu odveć oseća domaće, jer upravo na Filmskim susretima proslave lične jubileje. Jedno takvo ime, koje izgovaramo sa ogromnim pijetetom je i Svetlana Bojković. Ona na ovogodišnjem festivalu proslavlja gotovo pola veka uspešne i prebogate karijere, koja je ovenčana nagradom za životno delo „Pavle Vuisić“.
Ove godine obeležavate pedeset godina prebogate i, malo je reći, uspešne glumačke karijere, kakav je osećaj kada znate da ste velikan srpskog i jugoslovenskog glumišta i jedno od najvećih imena sedme umetnosti prisutnih sve ove godine na Filmskim susretima?
“Ah, hvala Vam na tim divnim rečima. Ne doživljavam sebe kao velikana, svi smo mi samo mali ljudi, svi posebni na svoj način, a mi glumci smo tek nešto neobičniji od ostalih. Tačno, ove godine je pedeset godina od kada sam se pojavila na velikom platnu, bila je to moja prva uloga, u filmu „Jednog dana, moj Jamele“, koga se verovatno ni Vaši roditelji ne sećaju, davne 1967. godine. Od tada do danas sam bila u Nišu mnogo puta, ovaj festival ima posebnu draž koja se nikada neće ugasiti, i izuzetna je čast biti deo istog, jer je svaki put neverovatno drugačiji od prethodnog.
Kada govorimo o ovom festivalu, možete li uporediti ovaj danas sa onima koji su iza nas, koliko se promenio Niš, a koliko, glumcima omiljeni, Filmski susreti?
“Jako volim ovaj festival, ali nažalost zbog obaveza mog supruga, dugo nisam bila u zemlji, pa se niškoj publici jako dugo nisam poklonila sa čuvene Letnje pozornice. Niš je grad u koji jako volim da dolazim, mnogo godina sam bila gost ovog grada i festivala, dolazila sam ovde i kao gost, bivala sam i u žiriju. Niški festival je jedinstven u svetu, i kao takav će postojati nemerljivo dugo, a meni je jako drago da postoji. Festival napreduje sve više, kako se zemlja i ovaj grad otvaraju ka Evropi i svetu on dobija na draži, i ako hoćete, sve više liči na festivale koji se održavaju u svetu, a odakle stižu slike pune glamura, lepih toaleta, crvenog tepiha. To nešto u Nišu zaista liči na glamur, i teži da to postane u pravom smislu te reči, ali na naš način, čime ovaj festival ne gubi na posebnosti. To je ono što će Filmske susrete približiti svetu kome Niš i njegov festival pripadaju.
Magazin Sana i moja malenkost Vam čestitaju na priznanju čiji ste laureat, možete li sa nama podeliti šta za Vas znači jedna ovakva nagrada?
“Izuzetna mi je čast što sam dobila ovo izuzetno priznanje, koje nosi ime našeg velikog glumca Pavla Vuisića, a još draže što priznanje za životno delo dolazi sa Festivala koji pamti početke mnogih mojih kolega, a među njima i moje. Ovo je festival na kome je glumac najbliži publici i gde zaista može da oseti koliko je voljen i koliko ono što radi zapravo vredi, tim pre ovo priznanje za mene dobija na značaju, jer iza njega stoji publika, ljudi zbog kojih mi i postojimo.
Kada govorimo o publici, ona Vas se uželela, dugo ste bili odsutni sa glumačke scene, kako ste rekli, dugo Vas nije bilo i u Nišu, kakvi su Vam planovi sada kada ste se i zvanično vratili iz Finske?
“Tako je. Moj suprug je duži niz godina bio ambasador naše zemlje u Helsinkiju. Od 2010. sam boravila u ovoj hladnoj prestonici. U Srbiju smo se zvanično vratili marta ove godine, i to me jako raduje. Moj boravak u ovoj severnoj zemlji je predstavljao izuzetno iskustvo, ali čini mi se da je isto trajalo sasvim dovoljno. Iako sam gotovo napustila glumu, s vremena na vreme sam dolazila u Beograd, bila gost par festivala u regionu, pre svega kao član žirija, kada su prilike dozvoljavale. Uželela sam se „dasaka koje život znače“, prošle godine smo obnovili predstavu „Gospođa ministarka“, koju sam jedinu zadržala, a iako mi gluma u početku nije previše nedostajala, sada se radujem novim projektima, a staroj publici, jer ja pripadam ovde. Nagrada koju sam dobila u Nišu divna je uvertira za nastavak tamo gde sam stala.
Nadamo se da ćemo sada i češće moći da Vas ugostimo u Nišu. Šta biste poručili Nišlijama i niškoj publici?
“Pre svega želim da pozdravim Niš i nišku publiku, koja je, kako ste rekli, izuzetna i, složiće se moje kolege, zaista najbolja. Volela bih da se zahvalim Nišlijama, jer oni živeći i posećujući ovaj festival, ne samo da podržavaju, već i održavaju isti i neka tako ostane i u godinama koje tek dolaze.
Ilija Fonlamov Francisković
