Sana Beauty
Povezane vesti
U velikoj sali Višeg suda u Nišu, veličanstveno delo Bože Ilića „Boj na Čegru“ veličine 600×300 centimetara gotovo šezdeset godina sudnicu u kojoj se sudi za najteža krivična dela čini jedinstvenom u Srbiji.
Poznat i kao „srpski Delakroa“, čuveni jugoslovenski slikar herojski „Boj“ Stevana Sinđelića naslikao je davne 1953. godine na inicijativu tadašnjeg predsednika Sreskog suda u Nišu profesora Dimitrija Kulića za potrebe grada. Kako objašnjava vrsni poznavalac dela Bože Ilića, akademski slikar iz Niša Miodrag Daja Anđelković, umetniku je bilo potrebno gotovo godinu dana da završi ovo delo.
„Rukovodstvo sreza je redovno tada dolazilo da vidi kako napreduje slikanje. Obično bi upitali Ilića „Božo biju li se?“, a on bi im odgovorio „biju se, ali to je tek početak, na kraju će biti na stotine mrtvih“ – priča Anđelković.
On pojašnjava da na slici nema stotinu mrtvih, ali ima mnogo sablji i odsečenih glava zbog čega veruje da je u kompozicionom smislu nastala po uzoru na Pikasovu „Gerniku“.
„Što se tehnike tiče, realizovanaje u jedinoj mogućoj tehnici za taj format, emulzionom temperom sa uljem, a to je vrsta tempere koju je između ostalih koristio i Rubens. Oružje ovde nosi čitav unutrašnji ritam, ritmička razigranost počinje od igre koplja kao kod Paula Učela, a završava se ritmom koji se sreće kod Ežena Delakroa“ – zaključuje Anđelković.
On podseća i da je vreme kada je slika nastala bilo zapravo vreme teške izolacije naše zemlje po Staljinovim snagama, kada je udarna partijska dužnost bila da se podigne nivo građanske kulture, pa je sa tim ciljem i nastala slika u tadašnjem srezu.
Do danas najveće platno u Nišu, ali i jedno od najvećih u čitavoj Srbiji, najpre je bilo izloženo na zid tadašnje sale Sreskog narodnog odbora (sada velika sala Univerziteta u Nišu).
Međutim, iz nepoznatih razloga uklonjena je šest godina kasnije u podrum zgrade odakle je od sigurne propasti spasao upravo profesor Kulić predloživši Sreskom narodnom odboru da sliku ustupi Okružnom sudu.
Slika je odmah okačena na čeoni zid sale Višeg suda gde je na licu mesta rađena restauracija. Od tada pa do danas tu stoji kao najveća kulturna vrednost u sudskoj zgradi.
