sreda , jun 19 2019
Početna / BIZNIS / Riblja čorba u “Staroj Pivnici” i “gozba” od smrznutog povrća u prirodi

Riblja čorba u “Staroj Pivnici” i “gozba” od smrznutog povrća u prirodi

Opet ja! Sa rancem i šatorom na leđima, put pod noge, pravac Čačak. Naravno, autostopom, i to vrlo lako, i interesantno. Povezao me jedan vojnik, iako to nije smeo po pravilima službe, ali jednostavno u ljudima preovlada osećaj solidarnosti, a i želja za društvom.

On me, za ručak, uputio na “Gradsko Sokače”, odnosno “Staru Pivnicu”, kako je inače zovu.

Prelepa zgradica, u cigli, koja odskače od okoline. Unutra je boemska atmosfera. I to ne u nekom zadimljenom, mračnom smislu, već vedra, sa kariranim stolnjacima, Tomom Zdravković, jako uredna. Podseća na stare praške pivnice. Za razliku od tih praških, sa dimljenim butkicama, u ovoj je jelovnik klasičan, tradicionalno srpski. Cene se čine ne tako niske. Ali, zapravo, radi se o većim količinama, samo je mera jedinice veća. Vi možete naručiti pola porcije, koju dobijate za pola cene (Za razliku od restorana MySoul na Gruži, pomenutom u prethodnom blogu, gde pola porcije košta 65% od originalne cene).

Moj izbor u Staroj Pivnici bio je riblja čorba, sa srpskom salatom, i lepinjom (obratite pažnju, u izboru, pored lepinje, postoji i pogačica).

Riblju čorbu dobio sam u kotliću, iz kojeg sam sipao 4 tanjira. Onako gladan s puta sam pojeo sve, ali ono, zaista, mogu fino pojesti dve osobe – a košta 150 dinara. Vrhunska čorba. Sjedinjeni ukusi rečne ribe, nenapadno začinjena, skuvana sa merom, i bez onog ukusa prekomernog brašna u njoj, kako se vrlo često može naići.

Salatu sam dobio od upravo nasečenog povrća, što je meni najbitnije kad ocenjujem salate tog tipa. Začini su već individualna stvar, a ova je i po tom pitanju bila po mojoj meri.

Lepinja, koju sam odabrao umesto pogačice, i za koju sam očekivao da je iz pekare, manje hranljiva od pogače, zapravo je punog ukusa, tamnija kao od nekog kvalitetnog brašna, i mogu samo zamisliti kako je onda pogačica, kao kvalitetnija verzija, dobra.

Stvarno svaka pohvala za restoran.

Ostatak dana, i veče, proveo sam kod dvoje finih ljudi, umetnika, koje sam kontaktirao preko sajta Couchsurffing (sajt na kome neko nudi, ili traži, “kauč”, tuširanje, druženje..). Razgovarali smo o umetnosti, filozofiji, knjigama, životu, i kako mi je to prvo Couchsurffing iskustvo, gde ja bivam ugošćen, oduševljen sam sa kako finim ljudima sam se sprijateljio, pravo bogatstvo.

Nego – sutra ujutru morao sam ih napustiti, i po planu puta krenuti za Ivanjicu.

Put nije jednostavan, kao ni stopiranje, pa sam stigao samo do Arilja (tridesetak kilometara od Ivanjice).

Povezao me gospodin Mister Neš, kako mi se kasnije predstavio, koji voli slikanje, fotografisanje, pecanje.. Čovek od prirode, jako interesantan.

Hteo sam da se tu odmorim, i sutra nastavim put. Međutim, ispostavlja se da je Arilje, sa svojom rekom Rzav, i izletištima duž reke, savršeno mesto za odmor. Na “Uskom Viru”, malom ostrvu, možete postaviti kamp, a postoje i ozidana mesta za roštiljanje, sa rešetkom. Stvarno prelepo mesto, uz reku, iz koje inače meštani piju.

Kako imam malo mesta u rancu moram uvek dobro organizovati prtljag, i nosim od hrane. Mora to biti malo, puno energije, i lako za spremanje u ovakvim ograničenim uslovima. Odlučio sam se za kesu smrznutog povrća (đuveč, zbog boranije, ali možete birati mnoge druge kombinacije). Te su kese odlične jer je to samo zamrznuto povrće, nije konzervirano, niti prerađivano, zbog čega bi izgubilo svoja svojstva. Zatim, uz to, kupio sam 100 grama kačkavalja, i 100 grama dimljenog mesa. Sa kačkavaljem može biti teško, mlečni proizvodi se kvare, međutim, neće mu se ništa desiti ni čitav jedan dan na suncu. Dimljeno meso posebno preporučujem u tim uslovima, jer može stajati duže, a takođe nije vrsta prerađevine. Uz sve to sam kupio i jednu malu glavicu crnog luka, i veknu. Sve to težilo je oko 600g, mada zamrznuto povrće se meri zajedno sa ledom, a zapravo u pakovanju od 450g imate oko 300g povrća, tako da je realna težina, kad se to malo otopilo, bila ne više od pola kilograma. Ta kombinacija, u prirodi, će vam dati potrebnu energiju za dva dana, a pritom je ukusno, i lako se sprema.

Povrće treba direktno iz kese skuvati kao sveže, uz dodatak začina, radi ukusa.

Ja sam uz to, posebno propržio crni luk, sa dimljenim mesom, uz dodavanja malo crvene mlevene paprike u poslednjim minutima prženja. Zatim posložio na isečenoj vekni skuvano povrće, zatim red proprženog luka i dimljenog mesa, a onda to posuo naseckanim kačkavaljem. Preko svega, u podsvesnom nedostajanju grčkog mora, malo mirođije. Za talav obrok potrebno vam oko 20 minuta, ako imate uslova da kuvate povrće i pržite meso, u isto vreme.

Ukusan, lagan, energičan, i na oko lep obrok.

Ja sam još u Arilju, a potom idem u Ivanjicu, i Sjenicu, gde ću morati da probam čuveni sir, pršut, i jagnjeće ćevape.

Vama poručujem da se od vrućine sklonite u prirodu, uživate, hranite lepo, i budete kreativni.

Pišem vam opet za tri dana!

 

Takođe pročitajte

Profesor među jagodama

Nezaposleni profesor fizičke kulture Miloš Tričković (31) iz Vlasotinca, u nedostatku posla za koji se …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.