Sana Beauty
Povezane vesti
Ljudi bi trebali da ostave malo po strani mobilne telefone i računare, da izađu iz kafića i prošetaju prirodom jer sam siguran da bi im život bio lepši a oni bi bili opušteniji, poručuje nam Stefan Zdravković (25) iz sela Guberevac kod Leskovca koji svaki slobodan trenutak koristi da se druži sa pticama.
Za današnje prilike Stefan je „neobičan momak“ jer on ne voli kafiće i gradsku gužvu,već opušten život na selu i prirodu.
„Ptice nisam zavoleo već sam ih jednostavno voleo. Oduvek su mi bile fascinantne, kao i mnogim umnim, ali i običnim ljudima u prošlosti koji su u pticama pronalazili inspiraciju za svoje priče, legende,crteže ali i za velika tehnološka dostignuća koja su promenila svet, poput aviona. Prva ptica koja mi je privukla pažnju od ranog detinjstva je dobro poznata grabljivica mišar (buteo buteo). Pored vetruške (falco tinnunculus) najbrojnija grabljivica u Srbiji. Svakom detetu je ,što se tiče ptica,orao zanimljiv i za divljenje.Iako ,zvanični,ne pripada porodici pravih orlova (aquila) ,već porodici jastrebova (accipitridae) mišar im sliči, otkriva nam Stefan kako je zavoleo ptice.
„Sećam se da sam jedan vikend još kao osnovac ceo vikend proveo u posmatranju mišara iza moje kuće kako lovi. A mišar je „katastrofalan “ lovactako da treba imati strpljenja čekati da u toku dana bar jednom bude uspešan u tome. Iako je bilo hladno jesenje vreme,nije mi predstavljalo problem da sa dvogledom skromnih mogućnosti (10×25) posmatran ,dva dana,ovu divnu pticu.Tako da je sve počelo od mišara,a onda se nastavilo dalje,i stiglo do danas,kada mogu da se pohvalim sa 180 vrsta ptica koje sam video,prepoznao ,a i mnoge od njih i fotografisao (mada moram da napomenem da nisam profesionalni fotograf).
Stefan kaže da je sa pticama najlepše družiti se u prirodi i na distanci. Ali, kako onda brinuti o njima?
„U sredinama južne Srbije ljubav prema pticama praktikuju se tako što sa nekim odu u prirodu i ili „ubiju“ pticu i zato zvuči malo bezveze kada se kaže vole ptice,ali je tako, ili uhvate neku od zeba (najčešće češljugare,u narodu poznate kao štiglice) i drže ih u kavezu.Sad ne treba u startu uperiti prst decu prst (jer su to najčešće deca,i mali broj odraslih ) i reći da su kriva. Jesu kriva ali su to videli od starijih,oni ih tome uče i na kraju ispada da je to ispravno. Tako da je jedini ispravni način za „druženje“ sa divljim pticama,odlazak u prirodu, što nužno ne mora da znači da idete 100 km daleko od kuće,već to može biti vaše dvorište ili park,ili pored neke reke i posmatrati ih pogledom ili koristiti neki od priručnih sredstava za posmatranje (dvoglede ili durbine), kaže Stefan i dodaje da takav stav i naviku imaju ljudi iz razvijenih zemalja zapadne Evrope i Amerike gde se broj posmatrača broji na nekoliko miliona.
„Zvuči neverovatno,ali je tako.Tamo je normalno da ljudi provedu vikend i prirodi i u posmatranju ptica. Ako biste pak hteli da ih posmatrate iz topline svog doma to možete uraditi tako što ćete ili kupiti ili napraviti hranilica za manje ptice (vrapce,senice,zebice) ,okačiti je negde na visini,i tokom hladnih jesenjih i zimskih dana,uživati u posmatranju ptica na hranilici.Tako da spojite lepo i korisno, preporučuje naš sagovornik koji ne krije da mu je najteže odgovoriti na pitanje „koja mu je ptica omiljena?“
„Sve su mi ptice drage ali kao i svakom ornitologu draže su mi retke vrste a jedna od njih je ptica ribar (Pansion haliaetus) koga sam imao prilike više puta da posmatram na šljunkari, u ataru sela Velika Grabovnica,a i da fotografišem. To je srednje velika grabljivica dužine oko 60 cm i rasponom krila od 170 cm. Spektakularan je lovac,što se može videti na internetu ili na nekoj emisiji o divljini,ili uživo,ako se ima sreće da se vidi u Srbiji jer je to ptica selica, koja se kod nas viđa samo u toku migracije, kada preleće našu zemlju i ne zadržava se dugo. Kad smo kod Šljunkare,koje je moje omiljeno mesto za posmatranje,taj lokalitet je ,prema sajtu e-bird,mesto sa najvećim brojem zabeleženih vrsta ptica u Srbiji u 2020.godini ,čak 136. Znači govorimo o sajt u kome posmatrači ptica iz celog sveta unose podatke,i o Srbiji i 2020.godini. Naravno da postoje mesta i kod nas sa preko 200 vrsta, ali se ona posmatraju duži niz godina, i sa većim brojem ljudi koji ih posmatraju (dok sam ja sam) skupio 136 vrsta za jednu godinu na jednom mestu, kaže Stefan.
Stefan veli da za dobru fotografiju treba puno ali i malo vremena jer sa pticama se nikad ne zna.
„Nekad napravim odličnu fotku za 5 sekundi, nekad potrošim sat vremena i na kraju ništa. Iako sam u početku išao u posmatranje bez fotoaparata ,ipak je on neophodan za ozbiljnije posmatranje jer sa njim možete dokumentovati retke nalaze. Jednostavno, ako nemate dokaz, sliku ,niko neće shvatiti baš nalaz ozbiljno.Što je slučaj i sa mnom ,kada sam video i fotografisao retke vrste,poput Velikog labuda-Cygnus cygnus,Malog sokola-Falco columbarius,Kratkoprstog kobca-Accipiter brevipes ili Sivog barskog petlića-Zapornia parva.A neke i nisam,kao što je to Morski soko -Falco Eleonorae i Beloglavog supa-Gyps fulvus.
