Sana Beauty
Povezane vesti
Kao „zlatne godine“ vlasotinačkog vinogorja upisan je period od 1960. do 1975.godina kada je pod vinovom lozom bilo dve hiljade hektara i sa kojih su vredni Vlasotinčani ubirali rekordne prihode na nivou bivše Jugoslavije.
O tim hektarima i količinama sada može samo da se sanja ali opet duh vinogradarstva i vinarstva nije prestajao da se gaji i opstao je zahvaljujući entuzijastima i zaljubljenicima. Jedan od njih je Velibor Milošević (52), veterinarski tehničar iz sela Gložana koji već 30 godina ne odustaje od svog vinograda. Na 70 ari gaji sovinjon, rizling i frankovku od koji pravi vino „Džambas“ kao uspomenu na svog dedu koji je bio trgovac konjima.
„Prosečno svake godine uberemo po četiri tone grožđa od koga napravim dve hiljade litara najkvalitetnijeg vina. Imam svoje kupce, uglavnom lokalne kafane i verne kupce sa kojima smo tokom godina postali prijatelji tako da solidne količine vine odu kao degustacija, šali je Velibor koji priznaje da je vinogradarstvo za njega porodična tradicija koje ne može da se odrekne bez obzira na ekonomsku (ne)opravdanost.
„Vinograd se nalazi u Kozaračkom ridu i sa suprugom Dušicom koristimo svaki slobodan trenutak da ga obrađujemo. Nažalost, oba sina su otišla u inostanstvo tako da ne planiramo proširenje kapaciteta a bez 10 hiljada litara vina godišnje ne možete da računate da ste „ozbiljan“ igrač na tržištu. A posla u vinogradu ima cele godine, odnosno 10 od 12 meseci. Već krajem januara kreće rezidba, zatim vezivanje lukova, obrada zemlje, hemijska zaštita, berba, otakanje vina, nabraja Velibor kome je vino donelo mnogo prijatnih trenutaka i to ne samo kada je ispijanje u pitanju. Na Vinskom balu 2013. i 2014.godine njegov sovinjon je osvajao orav mesta u kategoriji vrhunskih vina a uspeh je ponovio i 2023.godine kada je osvojio drugo mesto. U međuvremenu se nije nadmetao.
„Za ozbiljniji nastup na tržištu potrebno je dosta ulaganja u etikete i marketing. Imam jos nekoliko prijatelja koji su poput mene i gaje vinovu lozu iz ljubavi jer teško da bi u ovim okolnostima mogli da živimo od toga, zaključuje Velibor.
„Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.“
