Sana Beauty
Povezane vesti
Sa modnim dizajnom živimo, gotovo od rođenja, ali nikada se ne zapitamo šta to istinski odvaja ovu vrstu umetnosti od ostalih i zašto uopšte ova grana umetnosti postoji.
Ne misleći bi čovek rekao da je oblačenje nužda, a ne način ophođenja, ali bi ga oni koji su svu umetnost promislili, morali da se nadovežu i kažu da je modni dizajn itekako važna grana. Još od najranijih dana, kada je čovek počeo da brine o svom telu i zdravlju, vodio je računa o tome koje će materijale koristiti i u koje doba godine. Paralelno sa razvojem potrebe razvijala se i čitava filozofija odevanja, pa su maniri pristojnosti, ali i čitave forme oblačenja usvajani i sa generacije na generaciju prenošeni.
Ako baš moramo da definišemo…
Modni dizajn bi se, ukoliko insistiramo na definisanju termina, mogao svrstati u primenjenu umetnost koja spada u estetiku, a na kulturnoj paleti zauzima itekako važnu ulogu. Modni dizajneri danas vode računa o tome da zadovolje želje potrošača, estetske trendove, ali i vremenske prilike i okvire. Istina, modni dizajneri su se, u sve opštoj trci da se istaknu, poslednjih godina zatrčali u krajnosti koje ne može baš svako da razume. No, svila, pamuk i lan, ni danas ne izlaze iz mode. Ako, primera radi, pogledamo kolekcije košulja koje se danas nose, na nekom od sajtova koji se bave prodajom košulja, videćemo da su se neka načela ipak nametnula kao neprevaziđena. Iako modni dizajneri teže originalnom, često se svesno ili nesvesno vraćaju klasici.
Varijacije na temu
Modni dizajneri pristupaju svom poslu na nebrojeno načina. Neki od njih rade za određene modne kompanije i svoj put grade kao dizajneri određenih brendova. Takvi kreativci često su unutrašnji kreatori. Druga strana dizajna jesu oni “nesvrstani” dizajneri koji prodaju svoj dizajn pod zaštitnim imenom sebe samog. Ovakvi dizajneri brendirali su svoje firme, pa se među brendovima kao Kelvin Klajn, Guči ili Šanel pod imenom glavnog kreatora nalazi i čitav tim “unutrašnjih dizajnera”.
Povratak izvorima
Početkom modnog dizajna u pravom, užem smislu, smatraju se vremena devetnaestog veka. Ime Čarlsa Frederika Vorta, uzima se kao rodonačelno ime dizajna, jer je upravo ovaj čovek bio prvi koji je na odeću prišio sopstvenu etiketu. Visoka moda potekla je sa kraljevskih dvorova, a upravo je Vort bio taj koji je u Parizu svoje proizvode slične onim sa dvorova, plasirao visokoj klasi. Ono što je ovog modnog kreatora izdiglo na pijedestal, jeste mogućnost da kreira ukus onih koji su njegove kreacije nosili. Sva odeća koja je pre 1858.godine sašivena, ne može se smatrati modnim dizajnom, jer je reč o širem smislu. Onda kada su umetnici angažovani da iscrtavaju skice za pravljenje i izradu košulja, sakoa, odela, desio se i presedan koji je tkalačku i tekstilnu industriju pretvorio u umetnost dizajna.
Pozicioniranje mode u svetu
Moda danas predstavlja globalnu industriju od koje se itekako dobro zarađuje. To imaju u vidu svi oni koji se bave modnim dizajnom. Među brojnim svetskim državama, neke su se ipak pozicionirale veoma visoko i predstavljaju centre za proizvodnju, koji proizvode plasiraju na tržište širom kontinenata. Tako se, na primer, Kina, Južna Koreja, Španija, Nemačka, Brazil i Indija mogu smatrati centrima proizvodnje, dok su Francuska, Italija, Velika Britanija, SAD i Japan, mesta sa kojih se modni trendovi, uslovno rečeno diktiraju. Razume se, kada je glamur u pitanju, Italija se postavila kao modna prestonica, dok se po pitanju odnosa kvaliteta i stila, često uzima i Nemačka. Kako bilo da bilo, jedno je sigurno, sve ove države nisu zaslužne za proboj mode na svetski front, koliko se imena pojedinaca mogu smatrati glavnim akterima. Dior, Lui Viton, Dolče i Gabana, Kelvin Klajn samo su neki od tih pojedinaca, koji su modu učinili u isto vreme i umetnošću i neizostavnom granom privrede.
