utorak , 19 oktobra 2021

CARIČIN GRAD – na listi čekanja da bude upisan kao zvaničan biser svetske baštine

Kada polovinom 2022. godine UNESKO bude odlučivao o tome može li Caričin grad da sa nominalne pređe na zvaničnu listu svetske baštine ovo arheološko nalazište iz šestog veka izgledaće potpuno drugačije nego danas. U realizaciju Strategije zaštite i prezentacije lokaliteta koji je, kako se veruje, podigao rimski car Justinijan Prvi, u blizini mesta svog rođenja, država će uložiti najmanje tri miliona evra, a sve planirane investicije imaju za cilj da UNESKO-va odluka bude pozitivna.

foto Sasa Djordjevic

Strategija, u čijoj pripremi su učestvovale sve relevantne institucije, od nadležnog ministarstva i Republičkog zavoda za zaštitu spomenika kulture, preko Arheološkog instituta iz Beograda do leskovačkog Narodnog muzeja, sastoji se od niza različitih projekata. Najvažniji su oni koji se odnose na konzervaciju i prezentaciju rezultata istraživanja koji na ovom lokalitetu u kontinuitetu traju duže od sto godina.

“Tu su projekti zaštitnih konstrukcija nad objektima sa mozaicima. Očekuje nas konzervacija i prezentacija arhitekture, a biće nastavljeni i projekti za utvrđivanje akropolja i restauracija pojedinih građevina. Planirana su i nova istraživanja kao i aktivnosti na zaštiti i čuvanju pokretnog arheološkog materijala, kao i mnogi infrastrukturni radovi od prilaza lokalitetu, preko njegovog ograđivanja, do parking prostora i rasvete – ističe Veroljub Trajković, kustos leskovačkog muzeja i član naučno-stručnog tima koji je pripremio strategiju.

Važnu ulogu imaju i Zavod za zaštitu spomenika iz Niša kao i opština Lebane koja intenzivno radi na eksproprijaciji zemljišta i rešavanju imovinsko-pravnih pitanja, a priprema i projekte za prateće sadržaje bez kojih je savremeni turizam nezamisliv.

Očekivanja su da će sve institucije u tome učestvovati u skladu sa njihovim ingerencijama i potencijalima. U leskovačkom muzeju ističu da će od ovog projekta svi imati koristi. On će doprineti razvoju turizma i drugih grana privrede, dok će naučne institucije ostvariti san da Caričin grad bude predstavljen u skladu sa ugledom koji ima u svetu. Turisti će konačno moći da vide mozaike po kojima je ovaj lokalitet prepoznatljiv. Nad njima će nići krovne konstrukcije, pa više neće biti potrebe da, radi zaštite, budu prekriveni peskom. Pre dve godine stručnjaci su završili restauraciju i konzervaciju krstionice, ali ih posao zaštite mozaika očekuje još na tri mesta. Najveće površine, od oko 300 metara kvadratnih, predstavljaju pod jedne bazilike sa transeptom.

Caričin grad živeo je samo 80 godina. Arheolozima je važan i zbog toga što na ovoj lokaciji nikada pre, ali ni posle ništa nije građeno. Prostire se na oko stotinu hektara i predstavlja rimsku metropolu u malom. On je imao sve sadržaje kao i najveći rimski gradovi ali manjih dimenzija. Tu su vodovod, kanalizacija, cisterna i vodotoranj, pet sistema odbrane, crkve, brana, jezero, pet mostova, nekoliko javnih kupatila kao i principija, sedište vojnog komandanta i arhiepiskopski dvor. Ovde je pronađeno šest carskih i 25 crkvenih pečata, a među njima i pečat arhiepiskopa Jovana koji se pominje u izvorima toga doba.

Takođe pročitajte

Kako do energetskih zadruga u Republici Srbiji?

Centar za razvoj Građanskog društva PROTECTA, Grad Niš i Naučno Tehnološki Park Niš, su u …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.