sreda , 17 avgusta 2022

Vrhunski vajari i slikari na simpozijumu u Tamnjanici

Vajari i slikari iz Srbije, Crne Gore I Hrvatske ponovo su za mesto susreta i stvaranja odabrali Tamnjanicu gde im je domaćin udruženje Pigmalion napravilo ugođaj da svoje umetničke zamisli pretvore u dela.

Vajari Milija Stojanović (Crna Gora), Dragan Jovičević Macola (Srbija), Petar Hranueli (Hrvatska) i slikari Goran Ćetković (Crna Gora) i Antanasije Punoševac (Srbija) ističu da je umetniku potrebno da se ponekad fizički odvoji iz mesta bitisanja da bi pronašao mir u predelima koji inspirišu svojom snagom a takva je po njihovom mišljenju Tamnjanica. Vajarske kolonije su retke tako da vajari nemaju priliku da se druže dok stvaraju.

Dragan Jovićević Macola priznaje da mu je teško da napustiti Prijanoviće gde stvara i da se retko odlučuje da putuje. Ipak, poziv koji je dobio od organizatora Gorazda Čuka, predsednika udruženja Pigmalion i Petra Hranuelija, selektora ovog simpozijuma nije mogao da odbije.

“Teško mi je ovde stvarati jer su uslovi idealni a iskušenja velika. Ovde sam odlučio da radim na sebi, duhovit je Macola koji priznaje da je skulptura destruktivna umetnost “ti moraš da otkineš a onda nema nazad”.

Mi smo Balkan u malom i Tamnjanica je budući centar vajarstva. Ona to već jeste jer su svoj potpis ostavili vajari i iz Slovenije, Makedonije, Hrvatske a sada iz Crne Gore i naravno Srbije, sve su to vrhunski umetnici koji ovde ostavljaju svoja dela ali i energije, kaže selektor Petar Hranueli koji izlaže od 1994. godine na 55 samostalnih i 106 skupnih izložbi u zemlji i inostranstvu.

“Umetnici su izabrali svoj put i oni ga slede bez obzira da li od umetnosti mogu da žive ili moraju da traže i alternativne puteve. Nama je ipak najvažnije da stvaramo sve ostalo je sporedno. Ako razmišljaš o prodaji onda se ne možeš smatrati umetnikom. Umetnik ima potrebu da se izrazi i to je jače od svega, veli Milija Stojanović, vajar iz Podgorice.  Završio je Srednju umjetničku školu Petar Lubarda na Cetinju 1998. godine. Diplomirao je 2003. a magistrirao 2010. godine na Fakultetu Likovnih umjetnosti na Cetinju, odsjek vajarstvo.

“Prvi put sam u Tamnjanici i smatram da je ovo jedna od boljih simpozijuma u okruženju i zadovoljstvo mi je što sam ovde sa ovom grupom umetnika, kaže Goran Ćetković koji je rođen u Kolašinu a diplomirao je na FLU na Cetinju u klasi prof.Nikole Gvozdenovića, 2000. godine.

Izlagao je na velikom broju samostalnih i grupnih izložbi u zemlji i inostranstvu. Učesnik je velikog broja značajnih likovnih salona u zemlji i inostranstvu.

“Meni je ovo prvi simpozijum i došao sam jer sam se uverio da je na vrlo visokom kvalitetu što se tiče izbora umetnika i organizacije, ocenjuje Antanasije Punoševac, koji je rođen u Kruševcu a živi i radi u Beogradu. Završio je osnovne i master studije kao student generacije na Fakultetu likovnih umetnosti u Beogradu 2015. godine u  klasi red.prof. Gordana Nikolića, odsek slikarstvo. Doktorirao na istom fakultetu 2021. godine pod mentorstvom red.prof. Radomira Kneževića. Član je ULUS-a od 2018. godine. Priredio je deset samostalnih i učestvovao na većem broju grupnih izložbi.

Takođe pročitajte

12.avgust – Međunarodni dan mladih

Na inicijativu Ujedinjenih nacija svake godine 12. avgusta obeležava se Međunarodni dan mladih. Cilj obeležavanja …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.