Sana Beauty
Povezane vesti
Istraživač i profesor srpskog jezika Saša Z. Stanković iz Vlasotinca neumorno nastavlja da se bavi izučavanjem istorijskih činjenica i nakon objavljivanja monografije o Vladi Iliću najavljuje zbirku sa desetak priča o istorijskim ličnostima ovog kraja.
Otkriva nam da će delić onoga što će se naći u novoj zbirci govori o najpoznatijoj braći iz Crne Trave. Po jednom bratu i dan danas mnoge ulice i ustanove nose nazive dok se za drugog godinama nije znalo pa su zato za Sašu Z. Stankovića iz Vlasotinca braća Milentije i Miodrag Popović „primer kako politika i rat razdvajaju najrođenije“.
„Milentije je bio predsednik Savezne skupštine u SFRJ, a Miodrag najpre osuđenik na Golom otoku, potom profesor na Filološkom fakultetu u Beogradu. Za vreme Tita svi su znali za Milentija, ali malo se znalo o mlađem bratu Miodragu, po čijim se knjigama i danas izučavaju srpski pisci romatizma. Oni su primer kako politika i rat razdvajaju najrođenije. „Pravdina“ je treća objavljena priča iz neke buduće zbirke iz prošlosti Vlasotinačkog sreza kojom pokušavam da putem književnosti oživim istoriju ovog zapostavljenog dela Srbije., kaže Stanković koji je svojim izučavanjem života i dela Vlasotinčanina Vlade Ilića, gradonačelnika Beograda uzdrmao javnost ne samo juga Srbije.
Saša se bavio i slikarem Hristiforom Crnilovićem iz Vlasotinca koji je preživeo albansku golgotu i ostavio pokoloenjima vrednu etnografsku zbirku koja se sada nalazi u Manakovoj kući u Beogradu.
„Priča „Gete nije bio dovoljno Nemac“ opisuje susret studenta Hristifora Crnilović i tinejdžera Adolfa Hitlera u Minhenu. Ona otvara zbornik „Priče bola i ponosa“, kojom je Udruženje Kuturno nasleđe grada Smedereva obeležilo stogodišnjicu od početka Prvog svetskog rata. Pomenuta zbirka od desetak priča iz bivšeg Vlasotinačkog sreza je nešto na čemu ću svakako raditi kad publikujem monografiju o Vladi Iliću, najavljuje Stojanović.
Odlomak iz priče „Pravdina“ koja je osvojila treću nagradu za prozu Biblioteke „Braća Nastasijević“ iz Gornjeg Milanovca (2015) a napisana na osnovu biografije „Profesor Miodrag Popović“ Goluba Dobrašinovića:
„…Ja sam za njih izdajnik domovine i sramota familije koja ja položila trinaest žrtava u borbi za slobodu! Oni hoće velikom Milentiju da se dodvore zbog svojih sitnih interesa. A i Milentiju je malo Milivojev grob, pa hoće i moj! Njegov uspeh je natopljen krvlju najrođenijih! Znaš li da sam posle Golog otoka otišao kod njega da molim za oproštaj? Rekao sam mu šta su mi radili i kako su kapitalistički zatvori banja u odnosu šta sam proživeo od drugova. Za njega je to sitnica, jer ovo je najhumanija revolucija u istoriji. Nema revolucije bez krvi. Ja, po njemu, ne shvatam da u politici nema humanosti i zalud čitam tolike knjige kada ništa nisam naučio. Pesnički gledam na život, pa ne mogu da ga pojmim, što me je odvelo u izdaju. Nakon bratskog saveta ja sam završio na Psihijatrijskoj klinici! I da mi tamo bratsku ruku nije pružio dr Hugo Klajn, možda ne bih bio ni živ – vikao je Miodrag.
Majka zagrli sina ne bi li ga umirila. Osetla je kako drhti i diše kao da će se ugušiti. Tražila je reči utehe, ali joj ništa nije palo na pamet. Miodrag se malo primiri, zatim nastavi da do kraja otvora dušu: -Majko, a znaš li šta je on rekao kada je Milivoje ubijen: „Što se predao, rđa jedna“. Milion dinara od zgrade, koju si prodala uoči samog rata, Milivoje je poklonio Titu, a sada se priča kako je to Milentijev doprinos partiji. Ni mrtvog brata ne poštuje, a na njegov račun napreduje. Je li to moralno?!…
