Sana Life
Povezane vesti
Niška pijaca „Bubanj“ na Paliluli danas je bila mesto gde je mogla da se pazari najukusnija ali i najneobičnija zimnica.
Organizatori takmičenja za najbolju zimnicu već šest godina je niško Udruženja turističkih uposlenika. Izlagači su se potrudili da njihova ponuda bude festival za sva čula tako da je svaki od tridesetak izlagača zaslužio nagradu. Pored klasičnih recepata razmenjivali su se recepti i za neke malo egzotičnije, odnosno neobične kombinacije.
„Moje slatko od ljutih papričica, čeri paradajza i grožđa oduševilo je strance, hvali nam se Tatjana Šljivić iz Kormana koja je pravi umetnik da iskoristi svaki plod. Pravi pikantni sos od zelenog paradjza, svežeg rena i sosa koji je odličan kao prilog pečenju. Nema konzervansa a ne može da se pokvari jer čim se tegla otvori odmah se sve pojede.
Možda je neko od vas i probao pekmez od kestena ali jaja od prepelicu u dunstu su za naše prilike čista egzotika.
„To je stari jevrejski recept. Jaja se kuvaju dva sata a onda se pasterizuju u dunstu. Nekada je svaka srpska kafana imala kuvana jaja u lukovini na stolu kao meze, kaže Nada Piperković koja i u osmoj deceniji neprestano traga za novih kombinacijama povrća, začina i sira.
Tezga do nje je Milica Savić (82) iz Taskovića koja pravi recelj od zelenih paprika i paradajza koje kuva u slatkom vinu. Recelj se inače pravi od bundeve i slatkog vina ali Milica je otišla korak dalje.
„Svi znaju za moju zimnicu tako da ne moram da tražim tržište već mi kupci dolaze na vrata, kaže Milica i tvrdi da spremanje zimnice podmađuje.
Postoje razne varijenate ajvara ali nam je Blage Petruševski iz udruženja Makedonaca „Vardar“ otkrio kao se pravi „muški ajvar“.
„Pored ljubavi potrebno je najmanje dva dana rada. Tajna svakog ajvara je u kuvanju, najmanje 90 minuta, ne sme biti vodnjikav već kad okrenete teglu mora da ostane u njoj. Obično pripremimo 30 kilograma paprika koje operemo, oljuštimo, sameljemo i kuvano. Na početku kuvanja i pri kraju dodajem po pola litra ulja na ovu količnu paprika, otkriva nam Blage dok nam se njegova supruga Zorica pohvalila sa pasterizovanom bamijom.
„U Srbiji je ovo povrće zapostavljeno ali je kod Makedonaca nezamenljiv dodatak u đuvečima i čorbama. Može se konzervirati ili sušiti.
Na crtu sa starijim i iskusnijim domaćicama izašli su i učenici Srednje stručne škole iz Bujanovca čiji favorit je bio malidžano, specijalitet od plavog patliđana i senfa.
„Može se služiti kao prilog ali i sa vrućom pogačom se odlično slaže pogotova ako se nađe i parče sira, nabraja nam Vukašin Kostić.
