petak , 16 aprila 2021

ZIDANJE AMBISA – roman o burnim vremenima i jakim ženama

Još jedan fantastičan roman jednog od, slobodno to mogu da kažem boljih savremenih pisaca Branislava Jankovića. Кako su to već naveli, ovo je roman “o burnim vremenima, malim ljudima, jakim ženama, vladarima, oceubicama i slepim svecima… i o velikoj ljubavi”.

Ja se neću previše baviti radnjom romana, jer ćete morati sami da otkrijete sa kakvim su se sve nedaćama susretali graditelji manastira Visoki Dečani. Кako je izgledao život običnih ljudi u tadašnjoj Raškoj u 14. veku. Кakav i koliki je greh “Srđa grešnog” ako se ljubav može okarakterisati kao greh i još pregršt zanimljivih događaja koji će vas uvući u jednu savršeno satkanu priču.

Postoje neki motivi koji su na mene ostavili jak utisak, pa sam od toga krenula:
Roman jeste drama sa istorijskim elementima sa malim poetskim nabojem na kraju. Savršeno je “sazidan” i upravo sadrži sve elemente dobrog štiva, po meri svakog od nas. Pisac je dosta istraživao i obraćao pažnju na detalje, kako bi verno prikazao pomenuto razdoblje. Naročito me je fasciniralo to da je poseban akcenat stavio i na govor likova, vešto izbegavajući turcizme, kojih, razume se tad još nije bilo. Dakle, stilski savršeno.

Mene kod Jankovića (a pročitala sam sve njegove knjige) oduševljava kako gradi svoje junake, bilo da su to oni glavni ili pak sporedni. Ne očekujte superheroje, savršena biće bez putera na glavi, jer to oni nisu. To su obični ljudi, sa svim svojim manama i vrlinama, ljudi koje srećemo na ulici i koje poznajemo, a neretko se i sami u njima prepoznajemo. Šta reći o čoveku koji je uspeo da i same anđele, ta čista i bezgrešna stvorenja (kako se obično predstavljaju) prikaže kao stanovnike Zemlje koji su poprimili sve naše osobine (Poslednji cirkus na svetu). Кao što ste se saživeli sa Sibinom, Gmitrom, Jevremom ili nekim od anđela, tako ćete lako zavoleti Fra Vitu, Srđa ili Vidoja, jer upravo ova trojica pričaju svoju priču. Dok čitate ili bolje rečeno gutate stranice, nakratko ćete svet posmatrati očima jednog franjevačkog opata, hrišćanina ili pak paganina. Da li je greh ako jedan opat ima ženu i dete, znajući da mu to vera ne dozvoljava? Ili je pak greh ljubav jednog mladića prema udatoj ženi? I da li treba ubijati kako bismo nekog osvetili? Na vama je da podržite ili bacite kamen osude.

Još jedan motiv koji jako cenim kod ovog pisca jesu hrabre i lepe žene, karakteristične za doba u kojem su živele, dok su neke čak i ispred svog vremena. Svojevrsna oda ženama kroz svaki Jankovićev roman i ovde je jako prisutna. Lepa Irina, maloumna Stepanija anđeoskog lika ili pak hrabra veštica Кalina, odraz su prkosnih, ponosnih i smelih žena, koje su spremne na sve, ne odričući se svojih principa.

Roman obiluje verskim elementima, obredima i ritualima, mistikom, fantastikom, suzama i smehom, a sve će vas ostaviti bez daha. Da li je i koliko prinošenje žrtve delotvorno i koja je to žrtva potrebna? Da li postoji nemušti jezik? A čovek od blata? I ko je taj slepi prosjak i šta će on tu? Spremite se na avanturu koja će vas naterati da se zamislite i da tragate za odgovorima.

I nikako ne smem da izostavim motiv ljubavi, kojim ovaj roman obiluje. Bilo da se radi o onoj površnoj, svojstvenoj svakom ljudskom biću, ili je reč o prvim ljubavnim iskustvima ili pak grešnoj i fatalnoj zaljubljenosti, ne možete ostati ravnodušni. Кladim se da će većina žena u određenim trenucima poželeti da se nađe na Irininom mestu ili hteti da je ona baš ta Irina, koja će na kraju dobiti potvrdu da nije sve bilo uzalud. Ne osuđujem je i verujem joj: “i pristajem na paklene vatre, ali ću se smejati dok me đavo bude kuvao u kazanu i reći ću mu da sam osetila ljubav i da sam i ja volela i da ne postoji cena koju neću platiti zarad tih trenutaka, tih dodira i tih poljubaca, pa neka i mene obese i ko zna kako kazne, ali ja se ovog osećaja neću odreći, pa nek sto puta budem preljubnica”.

Piše: Sanela Ankić

Takođe pročitajte

Rezultati prvog konkursa LFN – Nišlije žele da se aktiviraju

Po osnovu Konkursa za podršku najboljim idejama u Nišu, koji je 5. marta 2021. godine …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.