Zašto se pojedine osobe lako goje, dok se drugima „ne lepi ništa“

Sigurno jedno od najintrigantnijih pitanja o našem telu i ishrani je: Zašto se neki ljudi lako goje dok drugi mogu da jedu koliko god žele i da zadrže normalnu kilažu?

Ovaj fenomen je veoma kompleksan i dugo je predmet istraživanja.

Istina je da je svako od nas jedinstven. Nekima je potrebno “da samo pomisle na hranu”, a kilogrami se već nakupljaju, dok drugi, bez obzira na količinu hrane koju unose, ostaju vitki. Da bismo razumeli ovu raznolikost, trebalo bi da se osvrnemo na nekoliko ključnih faktora koji utiču na gojenje.

Genetika ili nešto drugo?

Letnji period je vreme kada najviše govorimo o mršavljenju, rigoroznim dijetama, dovođenju „tela u formu“ i sličnim temama koje nam diktira industrija lepote. Takođe, tokom letnjih meseci smo skloniji izboru dijeta koje obećavaju lak i brz gubitak kilograma. Društvene mreže i portali su prepuni saveta kada i šta treba da jedemo, a izbor se uglavnom svodi na keto, lchf, mediteransku, UN i detoks dijete. Možda i niste znali šta je zapravo UN dijeta i da li je ona dobar izbor za vas? Saznajte više pre nego što se odlučite za ovakav režim ishrane. Ali i za bilo koji drugi od nabrojanih.

Kada pričamo o lakom gojenju a teškom mršavljenu, kod određene grupe ljudi jedan od ključnih faktora je genetika. Nasleđeni geni mogu igrati važnu ulogu u određivanju brzine metabolizma i skladištenju masnoće. Neke osobe imaju genetske predispozicije koje im omogućavaju da efikasnije sagorevaju kalorije, dok druge imaju sporiji metabolizam koji olakšava nakupljanje masnih naslaga. Međutim, važno je naglasiti da genetika nije jedini faktor, već samo jedan deo slagalice.

Fizička aktivnost takođe ima važnu ulogu. Osobe koje su fizički aktivne sagorevaju više kalorija nego one koje su manje aktivne. Međutim, čak iako se bavite redovnom fizičkom aktivnošću, moguće je da ćete primetiti da pojedini ostaju vitki iako se manje kreću. Ovo može biti posledica njihovog bržeg metabolizma ili razlike u mišićnoj masi. Mišići sagorevaju više kalorija od masnog tkiva, tako da osobe s većom mišićnom masom imaju lakšu kontrolu telesne težine.

Pored genetike i fizičke aktivnosti, ishrana je veoma bitna u regulaciji telesne težine. Kvalitet ishrane, unos kalorija i ravnoteža nutrijenata važni su faktori. Sigurni smo da poznajete one koji imaju prirodnu sklonost ka manjem unosu hrane, imaju manji apetit ili više osećaja sitosti nakon obroka. Njihova „sposobnost“ varenja hrane im omogućuje i manji unos kalorija, što doprinosi održavanju vitke figure. 

Naše emocije i socijalno okruženje u velikoj meri diktiraju stil života. Stres, dosada, tuga ili anksioznost navode nas na prejedanje kao način za ublažavanje tih emocionalnih stanja. Osim toga, društveni pritisci, uključujući i reklame koje promovišu nezdravu hranu, mogu uticati na lošiji izbor hrane i navike u ishrani.

Treba napomenuti i to da svaki organizam ima jedinstvenu kombinaciju mikroorganizama u crevima, poznatih kao crevna flora ili mikrobiom. Istraživanja su pokazala da sastav mikrobioma ima uticaj na metaboličke procese u organizmu. Neke studije sugerišu da određene vrste bakterija u crevima brže sagorevaju kalorije i pomažu održavanje zdrave telesne težine. Međutim, istraživanje mikrobioma i njegova veza s telesnom težinom su još uvek u ranoj fazi.

Faktori kao što su žvotna dob, pol i mišićna masa su u tesnoj vezi sa brzinom metabolizma. Kod mlađih osoba postoji tendencija da imaju brži metabolizam u odnosu na starije, a isto tako i muškarci često imaju brži metabolizam od žena, kaže nauka.

Ljudi su različiti

Postoji jedna činjenica koju svi dobro znamo – ljudi dolaze u raznim oblicima, veličinama i sa različitim metabolizmima. Dok jedni imaju tu sreću da mogu jesti sve što požele, a da se ne goje, drugi jedva dodirnu hranu i već primete promene u svojoj težini. Svi oni su različiti po mnogim aspektima, ali imaju nešto zajedničko – svako od njih poseduje svoje individualne biološke karakteristike.

Kada je reč o osobama koje se brzo goje, važno je da pristupimo temi sa razumevanjem i podrškom. Stigmatizacija gojaznosti dovodi do negativnih posledica po mentalno zdravlje tih osoba. Umesto toga, trebalo bi promovisati zdrav odnos prema hrani, telesnoj aktivnosti i samoprihvatanju.

Sa druge strane, onima koji imaju sreću da jedu koliko hoće, važno je da budu svesni privilegije koju imaju. To ne znači da ne treba da vode računa o svom zdravlju, već da imaju veću slobodu u izboru hrane. Ipak, treba biti oprezan da se ne izložite rizicima povezanim sa prekomernom ishranom, kao što su problemi sa kardiovaskularnim zdravljem ili dijabetes.

Ako se brzo gojite…

Uživajte u hrani svesno: Kada jedete, fokusirajte se na obrok. Umirite se i uživajte u svakom zalogaju. Obratite pažnju na ukus, teksturu i miris hrane. Na ovaj način ćete više uživati u obroku i lakše ćete prepoznati osećaj sitosti.

Ponekad možda pomislimo da smo gladni, dok zapravo osećamo žeđ. Redovno pijte dovoljno vode tokom dana. Voda će vam pomoći da se osećate sito i smanjiti osećaj lažne gladi.

Umesto da se usredsredite samo na količinu hrane, trudite se da jedete raznovrsno. Birajte hranu bogatu hranljivim materijama poput povrća, voća, integralnih žitarica, proteina i zdravih masti. Na taj način ćete se osećati zadovoljnije i dobiti sve potrebne nutrijente.

Usporite tokom obroka i dajte sebi dovoljno vremena da pojedete. Kada jedete brzo, često ne primećujete osećaj sitosti i jedete više nego što je potrebno. Polako žvaćite hranu i uživajte u svakom zalogaju.

Planiranje obroka može vam pomoći da održavate ravnotežu u ishrani. Napravite raspored zdravih obroka i uključite namirnice koje volite. Na taj način ćete imati kontrolu nad onim što jedete i izbeći prejedanje.

Ne zaboravite da je hrana užitak i da je važno da uživate u njoj. Ponekad se opustite i dozvolite sebi da pojedete nešto što volite. Bitno je da se osećate dobro u vezi sa svojom ishranom, ali i da sebe ne kažnjavate zbog uživanja u istoj.

Ako imate poteškoće u održavanju zdrave težine, tražite podršku od prijatelja ili porodice. Možete zajedno raditi na zdravim navikama i motivisati jedni druge.

Na kraju, važno je zapamtiti da se zdravlje ne ogleda samo u broju na vagi. Genetika, fizička aktivnost, ishrana i sastav mikrobioma u crevima samo su neki od faktora koji čine složenu slagalicu koja utiče na telesnu težinu. Svako od nas ima jedinstvenu kombinaciju ovih faktora i zato je ključna briga o sopstvenom zdravlju, a ne upoređivanje sa drugima. Ne možemo promeniti svoje nasleđene biološke karakteristike, ali možemo usvojiti zdrave navike i živeti uravnoteženim životnim stilom. Umesto da se poredimo s drugima, trebalo bi da prihvatimo sebe onakve kakvi jesmo, jer je to odlika srećnog i ispunjenog života.

Takođe pročitajte

Humanitarni duh: Projekcija filma ‘Koce zauvek’ i sećanje na nemerljivu snagu porodice Kocić

U okviru ovogodišnjeg progrаmа Leto u Vlаsotincu sinoć je u sаli Kulturnog centrа priređenа projekcijа …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.