Žana Bukorka – ruke zlata vredne

U njenom rodnom gradu ne postoji dovoljno veliki prostor gde bi se moglo izložiti sve ono što je do sada svojim rukama izradila Snežana Stamenković (75) penzionerka iz Vlasotinca.

Snežana je samo formalno već dve decenije u penziji ali ova žena ne prestaje da stvara. Od ručnog rada jedino se nikada nije bavila poentlesom a pravi je virtuoz na mašini za pletenje. U trencima predaha piše poeziju i objavila je tri zbirke pesama. Davne 1977.godine bila je finalistkinja časopisa „Praktična žena“ u konkurenciji žena iz čitave bivše Jugoslavije…

Ovo su samo neki od detalja iz bogate biografije ove Vlasotinčanke koja je ipak pravi primer heroine, žene koja se svojim znanjem i veštinama bori za opstanak porodice. Naime, Žana je majka troje dece koje je sama odgajila jer je pre 40 godina izgubila supruga Petra.

„Nikad ali nikad nemojte sedeti besposleni jer to šteti psihi, nagoni vas da razmišljate o problemi koji se neće rešiti tako što ćete sedeti i kukati nad njima. Život mi nije bio lak ali se nikada nisam samosažaljevala jer sam znala da dok imam deset prstiju moja deca neće biti gladna. I sve što sam radila i što sada radim odraz je moje velike ljubavi da stvaram. Nije bitno da li je to štrikanje čarapa ili izrada predmeta tehnikom „makrame“, važan mi je krajnji cilj a to je da će taj predmet nekog usrećiti, priča nam Žana koja se penzionisala kao službenica u Građevinskom preduzeću „Crna Trava“. Priznaje da je samo na nagovor oca završila Srednju građevinsku školu ali da nikada nije volela da se time bavi, zanimala je prosveta, odnosno da bude nastavnica fizičke kulture.

„Nikad u životu ne bude onako kako zamislite. Rođena sam kao peta ćerka i sa tim „žigom“ u porodici gde se priželjkivao muški naslednik sam odrastala. Bila sam presrećna što sam se udala iz ljubavi, i to velike, kao na filmu. Nažalost, svi moji snovi su srušeni kada je Petar nastradao. Od moje činovničke plate i skormne porodične penzije bilo je teško školovati decu. Latila sam se igala za pletenje a izvor prihoda bila je mašina za štrikanje koju mi je pokojni suprug kupio za godišnjicu braka, priseća se naša sagovornica. Svi njeni modeli bili su „ko iz časopisa“ i mogli su biti prošetani na nekoj pisti visoke mode.

Usledile su godine neprospavanih noći da se uz pomoć ručnog rada zaradi koji dinar. Njena „žrtva“ se isplatila jer su obe ćerke Nataša i Jelena završile fakultete.

„Ponosna sam majka i baka jer u svakom od njih prepoznajem ne samo neku umetničku crtu već i upornost i čestitost koji su nasledili od pokojnog Petra i mene, kaže Žana koja jedino žali što je prestalo sa radom udurženje žena penzionera koje je ona osnovala i vodila punih 15 godina.

„Družile smo se, stvarale, čitale poeziju i to je bio divan period, godine opuštanja nakon svih bitaka koje sam dobila snagom svoje nepokolebive volje i ljubavi prema porodici, veli naša sagovornica.

Ovaj tekst urađen je okviru projekta „Ruka zlata vredne“ koji delom sufinansira Opština Vlasotince

Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.

Takođe pročitajte

Dokumentarac „Niška Banja – Voda života“ premijerno je prikazan u bioskopu Cine Grand u tržnom centru Delta Planet.

U prepunoj sali bioskopa Cine Grand premijerno je prikazano dokumentarno ostvarenje City Grupe o istorijatu …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.