četvrtak , 25 februara 2021
Studenti medicine i volonteri u crvenoj zoni

Volonter sam, tim se dičim

Solidarnost i znatiželja samo su neki od motiva zbog kojih su se mladi studenti završnih godina Medicinskog fakulteta opredelili da budu volonteri tamo gde je trenutno najopasnije, u “crvenoj zoni” pomažu lekarima koji leče najteže pacijente.

Njih tridesetak ne traže niti očekuju neku materijalnu satisfakciju jer vele “ da su nahranili dušu” i ne štede sebe da ostanu dokle god su potrebni. Predvodi ih diplomirani ekonomista Dimitrije Stojanović (23) koji je iskustva u volotiranju sticao na Dečijoj klinici i kao trijažer u niškoj Hitnoj pomoći.

Student u zaštitnom odelu

Dimitrije priznaje da kada je 2015.godine zvanično formirao udruženje koje se bavi volonterskim radom nije ni slutio da će nas zadesiti ovakva epidemija.

Ako me je nešto naučila ova korona to je da je svaki delić sistema bitan. Prvi su lekari i sestre, ali i spremačice, vozači saniteta, apotekari, taksisti, novinari, kasirke, svi smo u “sistemu” koji “pada” ako neko omane, kaže Dimitrije.

Nakon smene u crvenoj zoni

Кao iskusni volonter Dimitrije se angažovao 16.marta, dan nakon proglašenja vanrednog stanja pri Кriznom štabu u Gradskoj opštini Medijana. U početku su obilazili nepokretne pacijente kojima je bila potrebna neka vrsta nege a ubrzo nakon toga angažovan je u zgradi Fizikalne terapije gde je privremeno bilo Infektivno odeljenje. Dimitrije ima stalan posao ali svaki slobodan trenutak on koristi da pomaže drugima.

Mi ne lečimo ali pomažemo sve što je potrebno onima koji leče pacijente. Zahvalnost u očima pacijentima ali i umornih lekara i medicinskog osoblja najveća su nam nagrada. Možda smo jednostavno rođeni sa tim posebnim genom da po svaku cenu pomažemo drugima. Najteže je bilo obući skafander prvi put i ući u “crvenu zonu” a posle svih ovih meseci nama je to nešto najnormalnije jer smo svesni da je zaštitna oprema toliko dobra da je nemoguće da se zaraziš. Prisutna je i velika odgovornost za volontere jer ja sam taj koji ih je okupio i kome veruju, kaže Dimitrije čija je “desna ruka” od početka bio Uroš Ristić (24), student šeste godine medicine.

Studentkinja volonter u crvenoj zoni

I pre nego što sam upisao medicinu hteo sam da budem anesteziolog a sada već nemam dilemu da ću se posvetiti upravo toj grani medicine, veli Uroš koji smatra da nikoga ne treba da čudi zašto su upravo studenti medicine najbrojniji kao volonteri u jednoj ovakvoj situaciju.

A ko će drugi da da primer? Prosto mislim da se to od nas očekuje zbog solidarnosti i lekarske etike. Da se razumemo, ovo volontiranje nam se nigde ne računa u nekom materijalnom smislu ali ćemo posle ovog biti bogati za jedno ljudsko i profesionalno iskustvo.

Emilija Miljković iz Niša i Jelena Matejić iz Bora u “crvenoj zoni”, takođe na završnoj godini, angažovane su tek mesec dana. Iako ih zanima kardiologija nisu propustile priliku da bude deo tima u Кovid bolnici.

Već deset meseci nemamo praksu i to nam puno nedostaje. Dok ne osetite kako je disati pod skafanderom ne možete ni zamisliti kako onima koji ga nose. U proseku svaki četvri dan smo u “crvenoj zoni” od 6 do osam sati. U ostalim danima smo takođe u Кovid bolnici ali pomažemo oko papirologije, kažu ove vredne studentkinje koje ističu da sada imaju podršku porodice iako nije bilo tako na početku.

This slideshow requires JavaScript.

Čim sam preležala koronu u novembru, imala sam blaži oblik, odmah sam se decembra prijavila za volontera, veli Jelena.

 

Takođe pročitajte

Svečana akademija u čast Branka Miljkovića

Svečanom akadamijom ,,Princ od vatre jači”, Narodno pozorište Niš obeležiće 60 godina od smrti jednog …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.