Sana Beauty
Povezane vesti
Područje opstine Gadžin Han, između sela Donji Dušnik i Gornji Dušnik jedinstveno je u Srbiji po tome to se na nepuna dva kilometra nalazi čak 17 vodenica.
Većina vodenica na brzoj planinskoj rečici koju meštani nazivaju Gornjoduničko vrelo starija je od tri veka, ali je nažalost i većina njih urušena i zarasla u korov.
Od 17 vodenica u ovom jedinstvenom nizu, vodenični točak povremeno se okreće u josštri, dok ostale polako nestaju, izložene “zubu” vremena i ljudskom nemaru.
Jedan od najstarijih stanovnika Gornjeg Dušnika i jedan od poslednjih vodeničara u ovom selu Milutin Mika Golubović (81) kaže da je u vremenu pre i posle Drugog svetskog rata sve bilo drugačije.
Prema Golubovićevim rečima sve vodenice su danonoćno radile, ali se i pored toga za mlevenje čekalo u redu.
“Ljudi iz čitavog našeg Zaplanja, ali i iz okoline Niša i Leskovca, dolazili su ovde da melju kukuruz i pšenicu. Dolazili su na konjima, magarićima… dolazili ko je čime imao. Neko je ostajao da čeka da mu se samelje, a neko je ostavljao dakove i vraćao se po njih za neki dan”, istakao je Golubović.
Do pre tridesetak godina, rekao je Golubović, bilo je dosta posla za vodeničare u Gornjem Dušniku, ali je onda posla nestalo, a vodenice su, jedna po jedna, krenule da se zatvaraju.
“Mladi su se odselili u grad, a stari su pomrli. Nema u selima više ljudi, nema ni ko da melje kukuruz, ni za koga da melje. Stoku više niko ne čuva. Poneko tako dođe da mu sameljem kukuruz za kačamak”, naglasio je Golubović.
On je kazao da vodeničarski zanat nema ko da nasledi, tako da će posle njegove smrti biti zatvorena i vodenica u dvorištu njegovog domaćinstva.
Dejan Zdravković (46), jedini mlađi stanovnik ovog kraja koji jo radi kao vodeničar, kaže da se žito i kukuruz malo melju u zaplanjskim vodenicama, ali da svi koji dođu u Zaplanje, obavezno posete vodenice i raspituju se o tome kako je nekada bilo.
“Ljudima je zanimljivo to što se u vodenicama ništa ne menja već 300 godina. Sve je u njima isto kao kada su napravljene koševi za žito, lopatice kojima se žito sipa, točak kojim se voda navodi na kamen”, istakao je Zdravković.
Na inicijativu metana Donjeg i Gornjeg Dusnika, 17 vodenica-potočara stavljeno je pod zatitu drave, ali je ta zatita ostala samo “mrtvo slovo na papiru”.
U opštini Gadžin Han istakli su za Betu da vodenice jesu veliki turistički potencijal, ali da optina ne može da ih zaštiti propadanja.
“Vodenice su u privatnom vlasništvu, a mi ne možemo da ulažemo u privatnu svojinu jer je to protivzakonito. Razrešenje imovinskih odnosa je veoma komplikovano jer svaka vodenica ima mnogo naslednika”, objasnio je direktor Turističke organizacije Gadin Han Zoran Dimitrijević.
Jedinstveni niz od 17 vodenica potočara u Gornjem i Donjem Duniku već 33 godine je inspiracija slikara u jedinoj likovna kolonija u ovom kraju koja je upravo po njima i dobila ime.
Ukoliko se na nađe način da se vodenice sačuvaju od propadanja, naredne generacije moći će da ih vide jedino na fotografijama i slikama nastalim u ovoj likovnoj koloniji.
izvor BETA
