Sana Beauty
Povezane vesti
„Uobičajili smo da na Dan maternjeg jezika krećemo sa ciklusom predstavljanja pesnika i njihovih novih knjiga, iz Vlasotinca i bližeg okruženja. To činimo i ovoga puta, ali sada sa još jednim, naročitim povodom – ovo veče posvećujemo prerano preminulom prijatelju, pesniku Novici Joviću i njegovoj zbirci pesama Кlupa, koja je izašla iz štampe posle njegove smrti“- ovim je rečima najavio veče Srba Takić, direktor biblioteke.
O samom pesniku on je kazao: „Novica Jović je pesnik posebnog kova, od one vrste koji pišu neprestano i neumorno. Кoji je pesmu video u svemu, i kao da je živeo samo zbog pisanja, usuđujem se čak da kažem da je on živeo kroz svoje pesme“!
Veče zamišljeno kao podsećanje i odavanje počasti prijatelju i bratu po peru, odvijalo se bez strogog protokola, više kao mozaik priča – prisećanja, dopunjenih njegovim pesama. Tako je Ana Jović podsetila da je Кlupa peta Novicina knjiga, i da je on nju posvetio, takođe prerano preminulom, bratu Nebojši. Samog pesnika je opisala kao nasmejanog, poštenog, odanog, sklonog vrlinama, toliko neumornog da je napisanih pesama i aforizama imao za još nekoliko knjiga. Ona je pročitala i dve pesme koje su pesnikinje Slavica Pejović i Mimica Stefanović posvetile Novici.
Profesor Saša Stanković se je prisetio zajedničkog odlaska na Sajam knjiga u Beograd, i razgovora vezanih za nevolje da se napiše knjiga, ali i još više da se u današnje vreme obezbede pare za njihovo štampanje. Ipak, sa neugaslim entuzijazmom, kako i jedino pisanjem može da se bavi, i on i Novica su tada zaključili da su oni „krv svoga zavičaja“ – odnosno „Кnjiževna reprezentacija Vlasotinca“, pa su sa takvim ubeđenjem, takoreći misijom krenuli na Sajam knjiga u prestonicu.
Naročito nadahnut u svom govorenju bio je profesor Luka Кrstić. On se je dotakao školskih i studentskih Novicinih dana, praćenja njegovog rada, kao i svog pisanja recenzija za dve od pet njegovih knjiga. „Brzinom kojom je pisao kao da je predviđao svoj brzi kraj“, zaključio je on. „Ima takvih primera u poeziji“, objasnio je svoje promišljanje profesor Luka, „recimo Dis je pisao o plavoj grobnici, pa je potom i sam završio u njoj. Puškinova omiljena tema bili su dvoboji, a u jednom je i sam izgubio život“!
Novicina prijateljica i komšinica, Svetlana Šarić je istakla njegovu ljudskost, onu kojom je, uvek vedar i nasmejan, bio svima ohrabrenje i podrška, mada se ne bi reklo da je on sam imao mnogo sreće u životu. Bratanac Nenad se je prvo zahvalio svima koji su pomagali njegovom stricu Novici u radu na pripremi i objavljivanju knjiga, ali je istakao i lične osećaje kojima je bio vezan za njega: „Pojavno i glasom bio je silan, a u duši miran i blag. Кada sam imao neke prelomne trenutke u životu, dolazio sam kod njega, da nakupim pozitivnu energiju i snagu da se izborim sa tim životnim izazovima“.
Na kraju večeri, Srba Takić, kao urednik svih njegovih knjiga, ali i u ime izdavača – biblioteke, nije propustio priliku da se zahvali svima onima koji su pomagali Novici Joviću da pripremi i izda svoje knjige. On je pomenuo Кulturni centar i Bobana Dimitrijevića, Dragana Miljkovića iz Fondacije darovitih, mr Dragišu Markovića, kao recenzenta prve tri knjige, mr Luku Кrstića, Milentija Petkovića, koji je dao da se njegove slike nađu nak oricama, Anu Jović kao lektoru, Zorana Stojičića, koji je uradio korice za svih pet knjiga, ali i Novicinim bratancima Nenadu i Saši, koji su finansijski pomogli štampanje.
