Umetnost za koju ne postoji roming

Povezane vesti

SEDAM milijarde dinara kroz programe zapošljavanja

18. april 2024.

Tribina: Kako do boljeg upravljanja otpadom?

18. april 2024.

U Grčku sada možete otputovati avionom i autom, ali i liftom

17. april 2024.

Samo godinu dana nakon što je došla u Srbiju, kompanija Telenor počela je da stvara svoju kolekciju umetničkih dela koja „žive“ sa zaposlenima.

Pokušali smo da napravimo pregled savremene umetničke scene Srbije u prvoj deceniji 21. veka, sa akcentom na mladim značajnim umetnicima, ali i značajnim osvrtom na autore koji su već afirmisani kao što su Mrđan Bajić, Raša Todosijević, Neša Paripović, Mileta Prodanović.

Priča o jednoj od najmlađih umetničkih kolekcija počela je 2007. godine, kada je uprava velike kompanije Telenor odlučila da, zajedno sa stvaranjem inovatinog radnog prostora, kulturnoj mapi Srbije doda još jednu adresu na kojoj stanuje vrhunska umetnost. Tako je počelo kreiranje nesvakidašnje moderne korporativne umetničke kolekcije u kojoj je svoja imena upisalo 100 umetnika sa 250 radova.

„Pokušali smo da napravimo spoj mladog kreativnog potencijala i proverenih vrednosti, odnosno umetnika koji su se uveliko dokazali. Da na konkretnom primeru damo dignitet mladim umetnicima da idu dalje, da im bude čast što su se našli među renomiranim autorima naše likovne scene“, ovim rečima kustos Saša Janjić objašnjava umetnički rukopis kojim se vodila kompanija Telenor u stvaranju istoimene Telenor kolekcije.

Počela je da gradi svoje mesto na likovnoj sceni Srbije samo godinu dana nakon što je norveški mobilni operater stigao u zemlju, u saradnji sa kustosima Remonta, nezavisne umetničke asocijacije, po standardima koji prate savremene trendove u izboru selekcije. Kakav je bio izazov formiranje ozbiljne kolekcije savremene srpske umetnosti u okviru kompanije koja je učinila iskorak kada je odlučila da na ovom podneblju ne bude samo prisutna samo u svetu biznisa, impulsa, megabajtova već i da na ozbiljan način uđe u svet umetnosti.

„Pored osnovnog biznisa, naša kompanija ima značajnu društvenu odgovornost, a jedan važan deo te priče odnosi se na stvaranje umetničke kolekcije. Ona je stvarana i kao korporativna kolekcija, umetnički radovi nalazi se u samim poslovnim prostorijama, kancelarijama kompanije. Svi ti radovi „žive“ sa zaposlenima, sa ambicijom da im približimo savremenu umetnost. U isto vreme, Telenor kompanija želela je da svojim ulaganjima u savremenu umetnost pomogne srpskim umetnicima“, kaže Saša Janjić.

Na pitanje koji su izazovi bili u stvaranju zbirke, koje standarde prati i koje vrednosne kriterijume moraju da zadovolje selektovani radovi, Janjić odgovara da „radovi koji su otkupljivani za potrebe ove zbirke moraju da zadovoljavaju osnovne umetničke kriterijume“.

„Znači da se biraju što kvalitetnija, snažnija dela koja se bave savremenim pitanjima. Koja promišljaju savremenu realnost i ono što nam se dešava: „nedoumice“ modernog čoveka, njegovo okruženje, probleme sa kojim se susreće… Sa druge strane ideja o stvaranju kolekcije nije bila samo to da se otkupe radovi umetnika, nego da se na izvestan način problematizuje i pitanje nepostojećeg tržišta za savremene radove, takođe i da se pomogne umetnicima, podvlači Janjić i dodaje:

„Zapravo, ideja je bila da otkupom radova na neki način pomognemo umetnicima, da im damo pozitivni input koji do tada nažalost nisu u dovoljnoj meri dobijali od naših muzeja, države, društva. Namera je bila da pokušamo da napravimo pregled dešavanja na savremenoj umetničkoj sceni Srbije u prvoj deceniji 21. veka, sa akcentom na mladim značajnim umetnicima, ali i značajnim osvrtom na autore koji su već afirmisani kao što su Mrđan Bajić, Raša Todosijević, Neša Paripović, Mileta Prodanović.

Saša Janjić ujedno otkriva koliko je za našu umetničku scenu u vremenu kada tržište savremenih dela praktično ne postoji važan ovakav reprezent.

„Ovo je po meni jedna od važnijih stvari koja se desila na našoj sceni, na tom tržištu u vreme kada je na njemu Telenor kolekcija bila jedina privatna, korporativna zbirka. Ona je bila javna, u smislu da smo mi, tokom 2008, 2009, 2010, godine izlagali otkupljena dela, ali i organizovali brojne izložbe po Srbiji na kojima smo prikazivali te radove stavljajući do znanja i društvu i umetnicima da postoji neko ko misli na njih. Mislim da je ova zbirka pokrenula neke tokove, jer su se nedugo zatim pojavile neke druge umetničke kolekcije. Želeli smo upravo to, da povežemo umetnički segment sa korporativnim svetom biznisa i da podstaknemo da se mnogo više novca ulaže u kulturu“, priča Saša Janjić.

Telenor zbirka nema stalni klasični muzejski prostor, a otkupljeni radovi nalaze se u njihovim prostorijama, od Beograda preko Niša, Novog Sada, Subotice, Kragujevca. Ostaje nejasno kako je, osim na izložbama, moguće videti radove iz ove kolekcije?

„Trudili smo se da u kolekciju ne ulaze samo beogradski umetnici, već i iz cele Srbije. Kolekcija je korporativna i nije moguće videti fizički, ali je moguće je ispratiti te radove na internetu, na kojem svako može da prelista katalog Telenor kolekcije. Iskreno se nadam da ćemo u narednom periodu prirediti i nove postavke, pokazati sve što se desilo u poslednjih pet-šest godina, predstaviti nova dela koja smo otkupili. Za sada smo dakle, samo virtuelno prisutni, na internetu. Novi otkupljeni radovi, su ugavnom radovi mladih umetnika, kao recimo Tadije Janičića, Nemanje Nikolića, umetničkog para diSTRUKTURA, Miloša Tomića. U fokusu su nam bili zanimljivi autori koji su tek stupili na likovnu scenu, sa ambicijom da se podsetimo najznačajnijih umetnika koji su trenutno u svaralačkom naboju“, podvlači Janjić.

Ova korporativna kolekcija se neprestano razvija, konstantno se razmišlja o njenoj strukturi, značaju, obogaćivanju i unapređivanju… Tokom proteklih godina, valja podsetiti, organizovane su i postavke otkupljenih radova, poput one naslovljene sa „Vidi dalje“. Koliko te postavke menjaju negativnu sliku i stereotipe koji nesumnjivo postoje?

„Na početku, kada smo formirali kolekciju, imali smo seriju izložbi. Krenuli smo od postavke u Paviljonu „Cvijeta Zuzorić“, da bismo radove kasnije predstavili u Muzeju savremene umetnosti Vojvodine u Novom Sadu, zatim u galeriji „Nadežda Petrović“ u Čačku, pa u Vršcu, Nišu, Kraljevu. Ta likovna tura je išla po Srbiji i upravo spojila tu krilaticu „Vidi dalje“. Trudili smo se da predstavimo savremenu umetnost, mlade umetnike, ali i taj vid saradnje između kulturne scene i biznis sektora. U planu je bilo i nekoliko izložbi u inostranstvu koje nažalost nisu realizovane, ali to ne znači da se to neće desiti. Katalozi koje smo štampali smo slali na sve strane“, kaže naš sagovornik.

Telenorova ulaganja u savremenu umetnost tokom prethodne decenije svakako je pomak vredan pažnje i istovremeno poruka drugim kompanijama da i one otvore vrata umetničkog sveta. Kakvi su dalji planovi kada je ova zbirka u pitanju?

„Telenor kompanija neprestano ulaže u kulturu i savremenu umetnost, tako da pored ove kolekcije ima još mnogo drugih projekata koje smo realizovali i koje planiramo da realizujemo sa drugim partnerskim organizacijama.
Telenorova korporativna umetnička kolekcija „živi“ u poslovnom, ali i u javnom prostoru sa zaposlenima i u svakodnevnoj je komunikaciji sa njima, ali i sa posetiocima. Kakav je, zapravo, to spoj u kojem zaposleni postaju neka vrsta svakodnevnih posetioci muzeja ili galerije.
Uspeli smo da promenimo percepciju naših zaposlenih, njihov odnos prema umetnosti koja je svakodnevno oko njih, koja živi oko njih. Napravili smo i posebne legende sa zanimljivim kratkim tekstovima, pored svake slike , tako da zaposleni i posetioci mogu da se upoznaju sa delom. Na kraju su zaposleni počeli da otkupljuju dela, da kada neko od kolega odlazi iz kolektiva oni mu poklone neko umetničko delo. Sve to potvrđuje da smo bili na dobrom putu, da smo uspeli da promenimo percepciju ljudi, u ovom slučaju nabolje“, zaključuje Janjić.

 

Borka Golubović
Izvor: Press Centar