Sana Life
Povezane vesti
Ropstvo u svom izvornom obliku moderan svet ne prihvata ali je taj isti svet postao „rob“ šarenih papirića sa kojih nas gledaju neke važne ličnosti sa neizostavnim vodenim žigom. Da, novac je pokretač i kazna, koliko smo već spremni da mu „robujemo“.
Zanimljivija strana novčanica predstavljenja je u Tumba Bruksmuseum u Stokholmu koji se u u originalu prevodi kao Komunalni muzej a zapravo je muzej papira, novčanica i svega što je vezano za ovu delatnost. I dan danas možete u muzeju da od „krpica“ napravite svoj papir. Sa štampanjem para ide već malo teže iako se u istom kompleksu nalazi savremena Fabrika novca koja je pod strogim bezbedonosnim režimom i nije dostupna za javnost. Ulaz u kompleks muzeja se ne naplaćuje a dobro je povezan sa linijama javnog prevoza.
Fabrika papira Tumba je živopisna i zaštićena oblast, što znači da je sačuvana zbog svoje kulturne istorije. To je mesto gde se možete opustiti i naučiti o istoriji švedske fabrike papira. Na lokaciji ćete naći četiri zgrade različite namene i karaktera. Svaka zgrada predstavlja deo mlina, poreklo proizvodnje novčanica i njenu istoriju. Takođe možete uživati u nečemu za jelo ili možda kupiti suvenir za svoju posetu.
Izložba govori o švedskim novčanicama, od prvih novčanica na svetu do današnjih novčanica. Bilo je to 1661. godine kada je privatna banka Stockholm Banco počela da zamenjuje novčiće novčanicama, što je rezultiralo prvim novčanicama u Švedskoj i prvim novčanicama na svetu. Međutim, istorija Stockholm Bancoa bila je kratka. Godine 1668. osnovana je Riksens Standers banka, koja je danas poznata kao Riksbank – centralna banka Švedske.
Početkom 19. veka, Riksbank je proširila područje mlina i izgradila nove zgrade. Ovo je bila modernizacija skoro pedeset godina stare fabrike papira. Proširenje je takođe značilo i više radnika, što je zauzvrat zahtevalo sve više modernih stanova.
Jedna od novih zgrada podignutih 1820-ih postala je poznata kao Okhuset. Bila je to štala i vagonska kuća. Prevoz vlakana i drugih materijala zahtevao je stalne volove i vagone.
„Osnovni element proizvodnje novčanica je pravljenje papira. U Crvenom magacinu možete pratiti korake posla koji je stvorio novac od krpa. Od materijala od vlakana do papirne pulpe. Od pulpe do papira. Saznajte šta jeste, a šta nije papir. Saznajte više o oblicima papira i tehnologiji koja stoji iza naše najstarije bezbednosne funkcije, vodenog žiga. Ovde u Crvenom skladištu imamo i demonstracije ručne izrade papira, gde vam se pruža mogućnost da napravite sopstveni papir, stoji na sajtu muzeja.
U muzeju je predstavljen život ljudi koji su radili direktno u proizvodnji papira ili u svemu ostalom što je bilo potrebno za održavanje male zajednice. Izolacija je imala posledice po živote radnika, jer su uglavnom morali sami da proizvode. Pročitajte platni list, posetite stan učiteljice i sedite za školsku klupu. Saznajte koliko su se često radnici kupali i šta su jeli uobičajenim radnim danom. Ovde su ljudi živeli i radili generacijama.
Vatrogasni dom je izgrađen 1926. godine da služi kao vatrogasni dom mlina. Između 1938. i 1957. bila je i glavna stanica vatrogasne brigade Botkirka Grodinge. Svaki mlin ima neki oblik vatrogasne brigade. Mlinovi su se često nalazili prilično udaljeni od gradova i njihovih vatrogasnih jedinica. Prednost za većinu mlinova bila je to što su se uglavnom nalazile pored nekog oblika vodenog toka koji je pokretao svakodnevne operacije na lokaciji. Tumba Paper Mill nije bila izuzetak.
U ranim danima Tumba Mill-a, radnici su morali da se smenjuju i dele vatrogasnu stražu. Mora da mi je bilo teško započeti nekoliko sati straže nakon dvanaest sati rada u mlinu. 1804. činovnik Lundrot je organizovao specijalnu stražu u mlinu, sa dva čoveka. Dan su podelili u dve smene po dvanaest sati sa promenom straže u podne i ponoć.
Stražari su patrolirali prostorom i svoje prisustvo na određenim mestima obeležavali trubanjem, kao što su to činile i gradske straže. Stražari su imali i zadatak da zvonenjem razbude osoblje, a po potrebi uđu i do onih koji se nisu probudili. Potreba za vatrogasnim čuvarima postala je očigledna 1829. godine kada se zapalila stara fabrika papira. Požar je sigurno otkriven slučajno i zgrada je izgorela uprkos ranim naporima da se ugasi.
Vatrogasna straža je ukinuta tek 1915. godine u korist modernijeg vatrogasnog društva. Godine 1924. završen je Spruthuset, „vatrogasna stanica” mlina. U njemu je bila motorizovana vatrogasna pumpa, a kasnije i vatrogasno vozilo.
