utorak , decembar 10 2019
Početna / BIZNIS / Tri naučnika sa Univerziteta u Nišu među svetskim istraživačima

Tri naučnika sa Univerziteta u Nišu među svetskim istraživačima

Grupa istraživača sa Stanford univerziteta predstavila je 12. avgusta 2019. godine u časopisu PLOS Biology rezultate višegodišnjeg istraživačkog projekta u okviru kojeg je izvršena evaluacija blizu sedam miliona svetskih istraživača.

Autori rada su, na osnovu citiranosti u 2017. godini, formirali javno dostupnu bazu 100.000 najcitiranijih svetskih istraživača, u kojoj se nalazi 21 naučnik iz Srbije. Medju njima su i tri naučnika sa Univerziteta u Nišu i to: Slaviša Trajković, redovni profesor Gradjevinsko-arhitektonskog fakulteta rangiran kao sedmi, Vlada Veljović, dopisni član SANU, redovni profesor Tehnološkog fakulteta rangiran kao jedanaesti i Bjelaković Goran, redovni profesor Medicinskog fakulteta rangiran kao trinaesti naučnik iz Srbije.

Posebno je značajno istaći da prema ovoj bazi Slaviša Trajković i Vlada Veljković spadaju u 1% najznačajnijih svetskih naučnika medju 6.880.389 rangiranih istraživača.

“Istraživači žele da uvedu jedinstvenu metodologiju za ocenjivanje svojih kolega, odnosno da se spreči veštačko podizanje ukupnog broja citata, autocitata i međusobno citiranje povezanih saradnika i kolega – pojašnjava za “Novosti” profesor Trajković, inače rođeni Leskovčanin.
Radi se o dosad najsveobuhvatnijoj analizi naučnih rezultata u svetu. Podaci o radovima i citiranosti su korišćeni iz indeksne baze SCOPUS. Naučnici su rangirani na osnovu više kriterijuma. Nova metodologija rangiranja se zasniva na vrednosti kompozitnog indikatora (c) koji zavisi od ukupnog broja citata, Hiršovog h indeksa, Šrajberovog hm indeksa koji modifikuje h indeks zbog koautorstva, broja citata koje ima istraživač na samostalnim radovima, broja citata radova na kojima je istraživač jedini ili prvi autor i broja citata radova na kojima je istraživač jedini, prvi ili poslednji autor. Na taj način vodi se računa o broju autora na radu i kažnjava se pojava veštačkog podizanja ukupnog broja citata, kao što je veliki broj autocitata i međusobno citiranje povezanih saradnika i kolega.

Profesor Veljković navodi da nije isto baviti se istraživanjima u Srbiji ili u Pensilvaniji.

“Godišnje napišem od osam do 10 radova za međunarodne časopise iz oblasti hemijskog inženjerstva. Ali, bez saradnje sa Tehničko-metalurškim fakultetom iz Beograda i Institutom, teško da bismo mogli da se ozbiljnije bavimo naukom – iskren je Veljković.

Profesor Medicinskog fakulteta Goran Bjelaković je, zahvaljujući istraživanjima tokom boravka u Danskoj, jedan od najcitiranijih profesora mlađe generacije iz oblasti interne medicine.

“Biće mi drago ako istraživači u Srbiji budu nagrađeni prema zasluzi – kaže Bjelaković.

U svetu se evaluacija istraživača koristi kada se odlučuje o dobijanju istraživačkih projekata i unapređenju ili postavljanju profesora. Osnovni pokazatelj vrednosti rada istraživača je broj citata objavljenih radova od strane drugih istraživača. Pored ukupne citiranosti istraživača koristi se i Hiršov h indeks kao jednostavni pokazatelj naučne kompetentnosti. Nova metodologija predstavlja nadgradnju postojeće metodologije i pokušava da otkloni slabosti koje su uočene.

Predložena metodologija predstavlja važan putokaz akademskoj zajednici u procesu evaluacije istraživača. Očekuje se veliko korišćenje ove metodologije širom sveta, zbog dosad najsveobuhvatnije analize naučnih rezultata, kao i zbog ogromnog ugleda institucije koja stoji iza nje.

Više podataka se može pronaći na https://journals.plos.org/plosbiology/article?id=10.1371/journal.pbio.3000384

 

 

Takođe pročitajte

„Slavu slavi, kolač seci, kao nekad tvoji preci“

„Slavu slavi, kolač seci, kao nekad tvoji preci“ sa učenicima trećeg razreda osnovne škole „Josif …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.