utorak , 24 novembra 2020

TRADICIJA – Kreč naš negašeni

KREČ koji se dobija od kamena sa Suve planine jedan je od najcenjenijih u građevinarstvu, a put kojim se on dobija mukotrpan je i težak.

Komadi krečnjačkog kamena ručno se vade na 1.400 metara nadmorske visine, spuštaju do sela i danonoćno peku da bi se dobio “živi”, negašeni kreč.

On je othranio generacije podno Suve planine, a danas se ovaj zanat zadržao samo još u selima Mali Krčimir i Semče. Vlasnici građevinskih stovarišta sa juga i iz cele Srbije, znaju da se put do ovih sela isplati jer će dobiti kvalitetnu sirovinu, i to po ceni od 15 dinara za kilogram negašenog kreča.

Kilo našeg kreča košta koliko i jedno jaje, a mnogo je velika muka doći do njega. Nama je to sada tradicija jer od ovog posla ne može da se živi. U građevinarstvu sada ima “modernih” materijala i samo upućeni znaju koliko je kreč za zidanje i malterisanje zdrav – pričaju nam, gotovo uglas, Darko Petković i Stefan Manojlović iz Malog Krčimira, voljni da nam otkriju “tajnu” pečenja kreča.

This slideshow requires JavaScript.

Naizgled jednostavne kućice od pruća koje podsećaju na igloe zapravo su krečane koje su iznutra obložene ciglom, a pri vrhu su otvorene.

Majstorstvo je slagati kamen i po pravilu se počinje sa velikim komadima, pa slažemo sve manje, a pri vrhu najmanje. Ovo kamenje na dnu drži celu gomilu ispod koje ložimo vatru tri dana i tri noći, neprekidno. Nema spavanja jer uvek neko mora da dežura pored krečane – pričaju nam Darko i Stefan.

Objašnjavaju i da se za pečenje 10 tona kreča potroši 30 kubika drva.

Odrasli smo pored krečana i to nam je u krvi. Teško je da bi neko mogao da nam “ukrade” zanat jer ne samo da nije isplativ nego je i naporan. Najlakši deo ovog posla je peći kreč – uveravaju nas sagovornici.

Samo deluje opasno za one koji ne poznaju put. Mi smo navikli da spuštamo ovako kamen, to je naš život – veli Dragan.

A kamen se vadi ručno, isto kao i pre 100 godina.

Nema računice kada se ima u vidu koliko je to truda i zato, polako, ovaj zanat odumire. U Velikom Krčimiru, na primer, više niko ne peče kreč, a tamo su nekada bili najpoznatiji majstori – kaže Stefan.

Tajne dobrog slatkog

Zanimljivo je da se u ovim krajevima gašeni kreč upotrebljava za pripremu zimnice. Iskusne domaćice znaju da papriku koju stavljaju u turšiju potope nekoliko minuta u kreču jer na taj način ubijaju sve bakterije ili tragove pesticida. Isto rade i sa šljivama za slatko jer ostanu čvrste posle kuvanja i zadrže lepu zlatnu boju. U oba slučaja treba ih dobro isprati nakon “kupanja” u kreču.

Izvor: Novosti

Takođe pročitajte

Online konferencija Osvesti se – cirkuliši

U partnerstvu sa Minisarstvom zaštite životne okoline Republike Srbije, Serbia Fashion Week organizuje online konferenciju …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.