Sana Beauty
Povezane vesti
KREČ koji se dobija od kamena sa Suve planine jedan je od najcenjenijih u građevinarstvu, a put kojim se on dobija mukotrpan je i težak.
Komadi krečnjačkog kamena ručno se vade na 1.400 metara nadmorske visine, spuštaju do sela i danonoćno peku da bi se dobio „živi“, negašeni kreč.
On je othranio generacije podno Suve planine, a danas se ovaj zanat zadržao samo još u selima Mali Krčimir i Semče. Vlasnici građevinskih stovarišta sa juga i iz cele Srbije, znaju da se put do ovih sela isplati jer će dobiti kvalitetnu sirovinu, i to po ceni od 15 dinara za kilogram negašenog kreča.
Kilo našeg kreča košta koliko i jedno jaje, a mnogo je velika muka doći do njega. Nama je to sada tradicija jer od ovog posla ne može da se živi. U građevinarstvu sada ima „modernih“ materijala i samo upućeni znaju koliko je kreč za zidanje i malterisanje zdrav – pričaju nam, gotovo uglas, Darko Petković i Stefan Manojlović iz Malog Krčimira, voljni da nam otkriju „tajnu“ pečenja kreča.
Naizgled jednostavne kućice od pruća koje podsećaju na igloe zapravo su krečane koje su iznutra obložene ciglom, a pri vrhu su otvorene.
Majstorstvo je slagati kamen i po pravilu se počinje sa velikim komadima, pa slažemo sve manje, a pri vrhu najmanje. Ovo kamenje na dnu drži celu gomilu ispod koje ložimo vatru tri dana i tri noći, neprekidno. Nema spavanja jer uvek neko mora da dežura pored krečane – pričaju nam Darko i Stefan.
Objašnjavaju i da se za pečenje 10 tona kreča potroši 30 kubika drva.
Odrasli smo pored krečana i to nam je u krvi. Teško je da bi neko mogao da nam „ukrade“ zanat jer ne samo da nije isplativ nego je i naporan. Najlakši deo ovog posla je peći kreč – uveravaju nas sagovornici.
Samo deluje opasno za one koji ne poznaju put. Mi smo navikli da spuštamo ovako kamen, to je naš život – veli Dragan.
A kamen se vadi ručno, isto kao i pre 100 godina.
Nema računice kada se ima u vidu koliko je to truda i zato, polako, ovaj zanat odumire. U Velikom Krčimiru, na primer, više niko ne peče kreč, a tamo su nekada bili najpoznatiji majstori – kaže Stefan.
Tajne dobrog slatkog
Zanimljivo je da se u ovim krajevima gašeni kreč upotrebljava za pripremu zimnice. Iskusne domaćice znaju da papriku koju stavljaju u turšiju potope nekoliko minuta u kreču jer na taj način ubijaju sve bakterije ili tragove pesticida. Isto rade i sa šljivama za slatko jer ostanu čvrste posle kuvanja i zadrže lepu zlatnu boju. U oba slučaja treba ih dobro isprati nakon „kupanja“ u kreču.
Izvor: Novosti
