ponedeljak , 3 avgusta 2020

Takićeva poezija za Svetski dan književnosti za decu

Narodna biblioteka “Desanka Maksimović”u Vlasotincu,  u saradnji sa Kulturnim centrom, obeležila je danas  Svetski dan književnosti za decu, koji se pada u nedelju 2.aprila. Tom prilikom predstavljene su knjige pesama za decu Srbe Takića, „Deca rastu u pesmi“ i „Ljubav i slične trice“.

“Ljubav prema knjizi stvara se od najranijeg detinjstva. Upravo je  i cilj praznika koji danas obeležavamo podsticanje ljubavi  prema čitanju i predstavljanje dečjeg stvaralaštva, rekla je u uvodnoj reči Sandra Andrejević, ispred vlasotinačke biblioteke.

Takić nam otkriva da je dečijom poezijom počeo da se bavi slučajno, dok je radio na drugoj zbirci “ozbiljne” poezije.

“Iskreno, ovi dečiji stihovi su rođeni u jednom veoma teškom životnom periodu, najverovatnije sam hteo da pobegnem od stvarnosti. Uvek sam pisao “ozbiljne” stvari ali je izgleda došao trenutak da prevagnu u mom stvaralaštvu vedriji tonovi, kaže Takić koji ne krije svoje iznenađenje kada je za dečiju poeziju počeo da dobija i književne nagrade.

U program su učestvovali recitatori i hor Osnovne škole „Siniša Janić“ u Vlasotincu, a zahvaljujući donaciji Sosiete generale banke Srbija, ekspozitura Vlasotince, svim prisutnim učenicima podeljene su besplatne članske karte biblioteke.

ČUDNA SREĆA
To što mi bora čelo,
to što mi skuplja veđe,
u bolesti spada retke,
i od njih u one ređe.

Ne znam joj čak ni ime,
kako se, i od kud, stvori,
prilika nije za priču,
niti je zbor da se zbori.

Doduše, moram da priznam,
slažem li – lažem sam sebe,
o tajni ovde reč je,
između mene i tebe.

Samo što ti to ne znaš,
a ja ti ne smem reći,
zato te bolujem hrabro,
kao da reč je o sreći.

Ćutiš, ćutiš, pošto si takva evo ti još jedna, stidljivo-ljubavna pesmičica:

U PROLEĆE, KAD LjUBAV PROCVETA

Maslačak se povija od stida
i ko vitez savija u struku,
na nebu se munja sva pokida,
pa ućuti, da ne pravi buku.

Čaki sunce za oblake beži,
rumeni se kao poletarac,
pod vrbama sva se reka ježi
i drhtulji, ko zaljubljen malac.

I mesec bi da promeni mene,
vetar ljuti smireno da šeta,
oseka i plima da miluju stene,
u proleće, kad ljubav procveta.

Ružne reči momentalno kidnu,
one lepe ko prvak se zbune,
od sramote suze se prepadnu,
da je hrabar mangup se ne kune.

Kilometri uzdaha se nižu,
ljubomorni, kao besni, glođu,
cvasti s grana u pozdrav se dižu,
ko stroj vojske, kad zvanice dođu.

Ni ja više ne ličim na sebe,
simpatija nova me rešeta –
trista šuga kao da me grebe,
u proleće, kad ljubav procveta.

Takođe pročitajte

Privode se kraju radovi u školi “8. oktobar”

U jednoj od dve osnovne škole u Vlasotincu, „8.oktobar“, u toku su radovi na rekonstrukciji …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.