Manastirske ekonomije uglavnom su poznate po dobroj rakiji ali manastir Uspenja Presvete Bogorodice kod sela Sukova nadomak Pirota pored rakije čuva i tradiciju pravljenja najboljeg pirotskog sira.
Manastir Sukovo se nalazi 18 kilometara istočno od Pirota na desnoj obali reke Jerme. Nalazi se u podnožju brda zvanog “Carev kamen” u podnožju Stare planine. Bratstvo ovog manastira sa proizvodnjom sira počelo je da se bavi 2006.godine i uspeli su da tradicionalni proizvod ovog kraja oplemene začinima kao što su bosiljak, čubrica, majčina dušica, gruvana paprika…
„Bili smo pčetnici u pravom smislu te reči ali smo uspeli da uz pomoć poznatih pirotskih majstora za pravljenje kačkavalja puno naučimo. Pomogla nam je i poseta fabrici sira „gauda“ u Francuskoj odakle smo preneli neke njihove „tajne“ tako da smo naš sir i kačkavalj oplemenili začinima, kaže otac Serafim, iguman ovog manastira.
U osnovi imaju tri osnovna proizvoda kačkavalja, beli sir i urdu ali su od njih napravili paletu od čak 14 delikatesa. Svaki od 250 litara, koliko dnevno prerade sa svoje farme, pretvore u najukusnije proizvode.
„Prvo smo imali dve krave a sada imamo 20 i planiramo da proširimo proizvodnju jer su naši proizvodi našli put do vernika. Kačkavalj pravi na tradicionalan način, a beli sir od nekuvanog mleka, odnosno bez pasterizacije tako da se sačuvaju svi enzimi. Kačkavalj mora da odstoji 40 dana pre nego što se konzumira a „čuva“ ga so, i ništa drugo, objašnjava Mile Cvetković, majstor za pravljenje manastirskog sira.
Jedan od manje poznatih sireva je ćubek, odnosno „ruža kačkavalja“ koji ostaje kao višak kada se sir pakuje u kalupe. Prilikom pravljenja sira izdvaja se masnoća od koje prave najkvalitetniji maslac a od surutke prave urdu koja je idealna za one koji ne smeju da jedu „jake“ sireve.
Za sada svoje proizvode prodaju kao poljoprivredno gazdinstvo ali su u cilju proširenja proizvodnje registrovali i zadrugu.
„Stočarstvo je veliki izazov za naše bratstvo ali smo namerni da istrajemo u tome jer na taj način čuvamo našu tradiciju i opstanak našeg „doma“, veli otac Serafim