sreda , jul 24 2019
Početna / BIZNIS / Sve što treba da znate pre nego što potpišete ugovor o poklonu

Sve što treba da znate pre nego što potpišete ugovor o poklonu

Ugovor o poklonu je ugovor kojim jedno lice (poklonodavac) drugom licu (poklonoprimcu), daje ili se obavezuje da će dati određenu stvar u svojinu ili mu preneti neko drugo pravo.

Osnovni elementi ugovora o poklonu

Kako bi se ovaj ugovor sačinio, potrebno je da se obe strane saglase o njegovim bitnim elementima kao što su besteretnost davanja i predmet poklona.

Besteretnost ugovora o davanju poklona

Besteretnost davanja podrazumeva da se od lica kome je nešto poklonjeno, ne može za uzvrat tražiti naknada ili činidba u korist osobe koja poklanja. Takav pravni posao se zove dobročin i poklonodavac takvim činom odnosno namerom darežljivosti, ukazuje zahvalnost u vidu nagrade poklonoprimcu.

Da bi ugovor o poklonu bio punovažan, saglasnost volje nije dovoljna već je potrebno da se sačini pisani ugovor o poklonu koji obavezuje pokolonodavca da učini realan akt odnosno predaju poklona.

Predaja poklona može se izvršiti i usmenim putem pre ili bez sačinjenog pisanog ugovora i takva radnja se smatra učinjenim poklonom. Ovakva predaja poklona se odnosi isključivo na pokretne stvari pošto poklanjanje nepokretnosti ne može biti izvršeno bez pismenog ugovora overenog kod javnog beležnika.

Predmet ugovora o poklonu

Predmet poklona može biti imovina poklonodavaca ili neko drugo pravo koje on ima na pokretne, nepokretne, potrošne ili nepotrošne stvari. Predmet poklona mogu biti čak i buduće stvari, ali samo one čije je pribavljanje izvesno, čija vrednost nije poznata (npr. prinos plodova neke njive, rod voća itd.).

Takođe, poklonom se poklonoprimcu mogu ustupiti i tražbena prava, kao i druga činjenja u korist imovine, kao na primer, oproštaj duga ili isplata tuđeg duga.

Predmet ugovora o poklonu ne mogu biti prava i službenosti vezana za ličnost kao na primer, moralno autorsko pravo, pravo na nasleđivanje, dozvola za držanje oružja itd…

Rezerve i izuzeci kada je u pitanju ugovor o poklonu

Kada je u pitanju ugovor o poklonu sa nalogom koji ima pravilo jednostranosti davanja, u ovom slučaju, poklonodavac može da zadrži za sebe neko pravo ili da naloži poklonoprimcu da drugom ustupi neko pravo ili nešto drugom učini.

U slučaju poklona novčane sume, ugovor se može zaključiti i kao ugovor sa trajnim izvršenjem (npr. davanje novca svakog meseca u toku određenog vremenskog perioda). Međutim, ako poklonodavac zakasni sa ispunjenjem, duguje poklonoprimcu i zakonsku zateznu kamatu.

U slučaju da nalog u vezi sa bilo kojim poklonom premašuje vrednost poklona, poklonodavac odgovara za pravne i materijalne nedostatke stvari.

Ko ima sposobnost ugovaranja

Kada je u pitanju sposobnost ugovaranja, poklonodavac mora biti poslovno sposoban (18 godina) ali može biti poslovno nesposobno lice (15 godina) ali samo ako je imovinu steklo svojom zaradom. Ukoliko bi se poklonom zahtevala i neka protivčinidba poklonoprimca, onda bi ugovor bio punovažan samo uz saglasnost roditelja ili staratelja poklonoprimca.

Poklonoprimac može biti i poslovno nesposobno lice.

Sve vrste ugovora o poklonu

Kada je u pitanju ugovor o poklonu sa nalogom ili teretom, poklonodavac stiče pravo da raskine ugovor sa poklonoprimcem ukoliko ne izvrši stavke navedene u ugovoru.

U ugovoru o mešovitom poklonu, ugovorne strane se međusobno obavezuju s’tim da veća vrednost stvari jedne strane predstavlja poklon za drugu stranu.

Ukoliko je u pitanju uzajamni poklon, on predstavlja čin darežljivosti. Stranke uzajamno poklanjaju i primaju poklon.

Namera darežljivosti, kada je u pitanju nagradni poklon, je zasnovana na zasluzi poklonoprimca tako da se poklon javlja kao priznanje ili nagrada.

Ako je ugovor o poklonu zasnovan na moralnoj dužnosti, takav ugovor je potstaknut time da je poklonoprimac u npr. srodničkim, bračnim ili prijateljskom odnosima sa poklonodavcem.

Poklon gde je namera darežljivosti zasnovana na postizanju opšto – društveno korisnog cilja, predstavlja poklon u opštekorisne svrhe.

Ugovor o poklonu se pravi i kada poklonodavac tokom života, reši da neku svoju stvar ostavi poklonprimcu nakon svoje smrti.

Najznačajniji su ugovori o nepokretnosti

Ugovor o poklonu nepokretnosti mora imati pisanu formu koja se overava kod nadležnog javnog beležnika a sticanje prava svojine nastaje upisom u katastar nepokretnosti.

U nepokretnosti se podrazumevaju nekretnine (kuće, stanovi, zemljište itd.)

Na osnovu ugovora o nepokretnosti poklonodavac predaje ili se obavezuje da će svoju nepokretnost dati poklonoprimcu bez naknade. Ako je u pitanju poklon nepokretnosti nakon smrti ostavioca, on se posmatra kao nasledni deo poklonoprimca.

Potrebno je proveriti da li nepokretnost ima kakve terete (npr.hipoteka). Takođe da li je nekretnina uknjižena i legalizovana.

Ugovor o poklonu automobila

Ukoliko poklonodavac želi da pokloni automobil, takva situacija se rešava kupoprodajnim ugovorom. Kupoprodajni ugovor sadrži jasnu želju poklonodavca da automobil pokloni drugom licu. Takođe, sadrži podatke vezane za automobil kao i lične podatke obe strane.

Kao i u slučaju nepokretnosti, i ovde poklonoprimac ne duguje nikakvu naknadu poklonodavcu.

Porez na poklon

Ako je u pitanju porez na nasleđe i na poklon primljeni gotov novac, depozit u banci, novčano potraživanje, štedni ulog, neko upotrebljivo motorno vozilo i ostale pokretne stvari, porez se plaća.

Međutim, prema Zakonu, ako je poklonoprimac od poklonodavca, dobio na poklon stvari ili prava u vrednosti koja ne prelaze iznos od 100.000,00 dinara, ne plaća porez.

Od poreza su oslobođeni srodnici poklonodavca koji su u njegovom prvom naslednom redu, odnosno, njegova deca, kao i bračni partner.

Naslednici drugog naslednog reda (roditelji, braća i sestre) mogu biti oslobođeni poreza ukoliko su neprekidno živeli u zajedničkom domaćinstvu sa poklonodavcem najmanje godinu dana pre prijema poklona, u suprotnom plaćaju 1.5% poreza od vrednosti nepokretnosti.

Ostali poklonoprimci moraju da plate 2,5 % vrednosti dobijenog poklona.

Raskid ugovora o poklonu

Ugovor o poklonu se može raskinuti sporazumno ukoliko jedna od strana ne poštuje ugovor a može biti i jednostrani raskid od strane poklonodavca.

Ako je u pitanju nezahvalnost poklonoprimca, po zakonu to je dovoljan razlog da poklonodavac raskine ugovor o poklonu.

Ukoliko je poklonodavac ostao bez nužnih sredstava za život koje dovodi u pitanje njegovu materijalnu egzistenciju, ugovor može da se raskine od strane istog.

Bračni partneri, ugovorom o poklonu, prenose svojinu s’jednog na drugog. U slučaju razvoda dolazi i do raskida ugovora o poklonu.

Postoje situacije kada treća lica mogu da traže raskid ugovora i to npr. kada se naslednici neke imovine ne slažu sa odlukom rođaka koji ostavlja svoju imovinu nekom drugom licu, sa kojim nije u srodstvu i sl.

 

 

 

 

 

 

 

 

 

Takođe pročitajte

Svetski poznati lanac sportske odeće, obuće i opreme otvorio prodavnicu u Nišu

U Obrenovićevoj ulici u Nišu otvorena je prodavnica The Athlete’s Foot, svetski poznati lanac sportske …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.