četvrtak , 7 jula 2022

Studenti kreirali idejna rešenja za „Prvi durlanski parkić“

Grupa komšija, stanara i eko aktivista iz Knjaževačke ulice u Durlanu okupljena je oko ideje da međublokovska javna površina na kojoj se nalaze njihove zgrade dobije status javnog gradskog parka.

Aktivno rade u zajednici na rešavanju ovog pitanja već godinu dana, a kao nastavak te inicijative došao je i sledeći korak za koji je ova neformalna grupa pod imenom „Zeleni zid Niš“ dobila podršku i od Lokalne fondacije Niš.

Grupa „Zeleni zid Niš“ inicirala je i uspostavila saradnju sa Građevinsko-arhitektonskim fakultetom u Nišu, čiji studenti su osmislili ukupno 21 idejno rešenje za uređenje međublokovskog prostora i zelenih površina u Knjaževačkoj ulici. Uz mentorsku podršku profesorke Milene Dinić Branković, na ovim rešenjima je radilo ukupno 74 studenta, a njihovi radovi će javnosti biti predstavljeni na velikoj izložbi krajem aprila. Profesorka Dinić Branković ističe da su ovakve akcije izuzetno važne, posebno za studente završnih godina koji tokom čitavog školovanja stiču teorijska znanja, da ih pripremi za ono što će ih kasnije zaista i čekati kada budu krenuli u proces urbanističkog planiranja ili projektovanja.

This slideshow requires JavaScript.

“Katedra za urbanizam i prostorno planiranje na Građevinsko-arhitektonskom fakultetu ima dugu tradiciju saradnje sa različitim akterima u procesu uređenja i unapređenja različitih gradskih prostora. Obično je ta inicijativa do sada dolazila od neke lokalne samouprave, a sada je po prvi put inicijativa došla od jednog građanskog udruženja, što smo mi rado prihvatili“ kaže profesorka Dinić Branković.

Studenti su se ovom zadatku posvetili sa velikim entuzijazmom, a njihovo učešče je bilo dobrovoljno, kao deo izbornog predmeta Urbani dizajn i kompozicija, na devetom semestru studijskog programa Arhitektura. Kako kažu, motivacija nije bilo samo dobijanje ocene na fakultetu, već i znatno širi interes i želja da se građanima obezbede odgovorajući uslovi za svakodnevne aktivnosti i kvalitetno provođenje vremena na otvorenom prostoru.

Utisci studenata

„Znamo koliko su se građani angažovali za ovu akciju i koji problemi su aktuelni na ovoj lokaciji. Jedan od glavnih problema je nedostatak parking mesta i građani su počeli da zapostavljaju otvorene površine koje su nekada bili tereni i igrališa za decu, a onda su postali mesta za parkiranje, što naravno nije bilo po planu. Pored toga, osvetljenje nije bilo adekvatno i nije ga bilo dovoljno. Zato smo želeli da pomognemo stanovništvu, ali i celom gradu“ Maša Ranđelović.

„Značajno je to što mi kroz ove svoje radove gledamo interese ljudi koji će živeti na tom prostoru. Urbanističko uređenje znači da će životni prostor biti u boljem stanju, a samim tim i kvalitet života stanovnika na toj lokaciji će biti bolji. Zelenilo je već prisutno i dobro je što je tu, međutim održavanje zelenila kao ni mobilijara nije bilo na dovoljno dobrom nivou. U našem planu nalazi se glavna staza koja povezuje sve sadržaje na istočnoj i zapadnoj strani, imamo igrališta za decu, centralni deo za okupljanje, kao i zajedničku baštu koju bi stanari održavali“ Luka Zavišić.

„Mi smo prvo hteli da sačuvamo zelenilo, da ga bude što više i da stanari imaju prostor za sedenje i socijalizaciju pošto to nemaju trenutno. Fokus je takođe bio na tome da organizujemo parking mesta pošto je to bio jedan od najvećih problema“ Petra Lović.

„Ova lokacija je bila slabo očuvana, zanemarena, u svakom smislu zapuštena, po pitanju zelenila, otpada, fasada zgrada i mi smo kao studenti bili oduševljeni što je baš ta lokacija odabrana za jedan ovakav projekat“ Nikola Šćekić.

„Zbog velikog ukrštanja automobilskog i pešačkog saobraćaja, želeli da obezbedimo da se po tom pitanju napravi diferencijacija. U blizini te lokacije se nalazi škola, veliki broj dece prolazi tu, pa bi se ovim rešenjem povećala bezbednost dece, ali i svih ostalih stanovnika“ Emilija Simić.

Profesorka Dinić Branković podseća da je participacija građana aktuelna u urbanističkom planiranju u svetu, a sada i kod nas postaje neodvojivi deo procesa oblikovanja različitih gradskih prostora. Zbog toga je i ova preduzimljiva ideja „Zelenog zida Niš“ izuzetno značajna.

„Ovo su posebno važni prostori u gradu, s obzirom na njihove nerešene imovinsko-pravne statuse. Radovi studenata jesu jedna lepa ideja i vizija kako bi ti prostori mogli da izgledaju, a implementacija takvih projekata u praksi zavisi od donosilaca odluka, odnosno onih koji takve akcije treba da prepoznaju i podrže, kroz adekvatne regulative i da sagledaju sve upravljačke aspekte“ ukazuje profesorka.

Pitanja koja se tiču svih nas treba da obuhvate učešće ljudi iz različitih sektora i zbog toga je ovakva inicijativa „Zelenog zida Niš“ koja uključuje proaktivne građane i studente, povezuje ih sa institucijama i poziva na akciju donosioce odluka prepoznata i kao primer dobre prakse od strane Lokalne fondacije Niš.

Takođe pročitajte

Poznati jednoglasno: “EXIT je osećaj koji mora da se doživi!

Brojna poznata lica i javne ličnosti, kao što su Miloš Biković, Dragana Mićalović, Viktor Savić, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.