Sana Life
Povezane vesti
Svojim stavovima, delima i obrazovanjem profesorka književnosti Jelena Đokić iz Vlasotinca pravi je primer mladim generacijama da svaka profesija može dati širinu da budemo bolji ljudi jer je ona predani prosvetni radnik ali i veliki humanista i kulturni radnik.
Jelena predaje u dve vlasotinačke škole, osnovcima u „8.oktobar“ ali i učenicima Tehničke škole kojima se trudi da pored ljubavi prema književnosti prenese i saosećanje sa svakim ko je u nevolji i kome treba pomoć. Pokrenula je i jedinstvenu manifestaciju „Stihom za Ogija“ koja neguje dečije stvaralaštvo a aktivno podržava Fondaciju „Tijana Jurić“.
„Duh je raskivao istine umetnik je zakivao lepote, Isidora Sekulić. Ove reči Isidore Sekulić opravdavaju moje uverenje da andjeli neke poruke i vesti iz svetlijeg sveta šalju ovozemaljskom životu To čine oni koji stvaraju poeziju, prozu, dobre knjige. Ovako knjiga je malo je i zato smatram da tragajući za decom koja stvaraju zapravo popravljamo društvo, sve pošasti koje su duboko ukorenjene u svaku poru. Samo od dobre čovekove volje i zavetovanja da traga za njima, stvara bolje društvo, potpuno i bez rezervi, kaže Jelena koja nam prenosi i bolno saznanje da je „suočavanje sa istinom da je bezbednost dece ugrožena do te mere je suočavanje sa sopstvenom ličnoćču i njenom izgradnjom.
„Poziv koji sm odabala je zapravo mene odabrao. To mogu potvrditi sada kada je iza mene dosta iskustva, duboka promišljenja kako pomoći usamljenom detetu, kako pronaći model i prići mu a to nije nimalo lak proces. Borba za svako dete jeste odgovornost svih nas, jednog sistema koji je poput piramide u kome je dete na vrhu a na nama je stvorimo čvrst temelj da to dete bude sigurno, bezbedno, zaštićeno. Da li smo uspeli? Iskreno, postoje pokušaji pojedinaca koji bez podrške društva u celini ne mogu samo uspeti. Sačuvati svako dete jeste misija koja me vodi kroz život i misija Fondacija Tijana Jurić koju podržavam, kaže ona.
Veli da je i sama rođena kao treće dete. Njena majka je pre Jelene izgubila troje dece a onda je „njenim rođenjem postala majka lavica koja je brinula o meni možda i više nego druge majke koje nisu imale takve sudbine“.
„Mnogo godina kasnije i sama doživela sličnu sudbinu. Rođenjem dece postala sam osetljivija, brižna i posvećena ne samo svojoj deci već i drugoj kojima je pomoć potrebna. Odjednom se u čoveku otkrivaju neki novi horizonti i neke nove istine o životu. Postala sam osetljivija na bol i patnju druge dece koje ne mogu pomoći sama sebi. Deci koja su izložena zlostavljanju, deci koja iz neznanja želeći da zavire u neki drugi svet odlaze i postaju anđeli, deca s početka priče. Upravo iz tog razloga jedan tragičan događaj u kome se izgubio jedan osmeh, jedan pogled dvanaestogodsišnjeg dečaka u kome je stao pogled majke, oca, brata i sestre naterao me je da dečijim književnim stvaralaštvu otrgnem iz zaborava najdraže biće mog Ognjena. Sa Ognjenom i Tijanom, sve one anđele koji nisu sa nama.
Tako je rođen „Stih za Ogija“ kao literarni konkurs na kome se pišu i stvaraju najlepše rečenične niti koje stvaralaštvom dece upravo čine da dobro pobedi zlo.
„Pored literarnog konkursa u saradnji sa Fondacijom Tijana Jurić održano je više tribina o bezbednosti dece kako Vlasotinca tako i u većini mesta na jugu Srbije. Nakon svake tribine roditelji ostaju zatečeni onim što čuju i sasvim sam sigurna da tek nakon takve tribini bezbednosti postaju svesni opasnosti kojima su izložena njihova deca. Mnogo je roditelja koji se oslobode i priznaju da su u detinjstvu zlostavljani, neki od njih govore i o zlostavljanju dece, vrlo često o svojim ličnim iskustvima. Naravno svi razgovori su krajnje poverljivi i meni je potrebno mnogo vremena nakon takvih ispovesti da se vratim realnosti a ni realnost nije nimalo svetla. Godinama se traži Biljana Đorđević, njena porodica na svaki zvuk telefona očekuje da čuje njen glas. Samo zamislite da živite sa tim osećajem i željom da čujete svoje dete da je dobro godinama. A šta smo mi učinili? Pročitali vest, uplašili se, za trenutak zastali i opet se vratili svakodnevnim obavezama. Nedostatak empatije danas je prisutniji više nego ikada. Zato ja često kažem da osnivač Fondacije Igor Jurić čovek kome je jedina misija vraćanje svesti društvu, da se probudi iz ove letargije i da učini i nadljudkse napore kako bi svako dete bilo bezbedno.
Jelena ističe da je našem društvu je neophodan sistem kojim će se krenuti brzom potragom nakon nestanka.
„Amber Alert jeste od sistema koji u velikoj meri može pomoći u tome. Zato je moja poruka pratite svoju decu, vodite računa sa kime se druže, ko je njiho prijatelj u virtuelnom svetu, gledajte ih i osećajte kakvu promenu. Dozvolite da stvaraju ono što vole, dajte im podršku i krila da uzlete ka svojim željama. Ne dozvolite da nam društvo počiva na neostvarenim ljudima, nezadovoljnom decom jer nesrećna deca postaju nesrećni ljudi. Danas smo svedoci da je neostvarenih sve više, budite baš vi oni koji će okrenuti točak u suprotnom smeru. U pravom smeru, gde je jedno srećno dete svesno svojih želja. Valja samo ovu buru od uzbujane reke preći a onda će doći i ona prava istina o životu koju stvaraju mali pesnici boreći se stihom protiv nasilja, poručuje profesorka Jelena.
“Ovaj sadržaj je deo projekta koji je sufinansirala opština Vlasotince. Statovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.”
