Sana Beauty
Povezane vesti
Od subote 21. novebra u 12 časova publika u Nišu će u Paviljonu Tvrđavi moći da poseti izložbu dela nastalih u okviru projekta „Srpsko-belgijski umetnički dijalog“, koji je pod naslovom „Piroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“ održan u avgustu 2019. godine, u zgradi „Likovne kolonije Sićevo“.
U cilju doprinosa mobilnosti i povezivanju savremenih stvaralaca, razmene iskustava i ideja, kao i internacionalizaciji programa, Galerija savremene likovne umetnosti Niš pokrenula je 2017. godine manifestaciju „Umetnički dijalozi“, koji podrazumeva rezidencijalni boravak domaćih i umetnika određene od evropskih zemalja u zgradi Likovne kolonije „Sićevo“ i realizaciju zajedničke izložbe u obe sredine. U okviru drugog ciklusa održavanja, sa temom „Priroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“, radni boravak po četvoro umetnika iz Belgije i Srbije realizovan je u periodu od 5. do 12. avgusta 2019.
Sa visokom umetničkom odgovornosti i moralnom svesti, učesnici su dali doprinos mišljenju širokog tematskog kruga koji je pred njih postavljen. Moć i nemoć prirode (Mišel Barzin / Michel Barzin), kao i neophodnost podrške njenoj vitalnosti (Slobodan Radojković), otpor koji priroda ulaže u sopstveni opstanak (Patricija Sonvil / Patricia Sonville), te otsustvo svesti o delovanju čoveka na životno okruženje i imperativ konfora (Jovanka Mladenović), kao preduslov narušavanja zakona kosmičke ravnoteže (Milena Putnik), i sa druge strane, virtuelizovanje predela i praćenje promena njihovog ontološkog statusa (Nemanja Lađić), ili smeštanje viđenog u kotnekst šire slike sveta (Roman van Vinsen / Romain Van Wissen), ili mape sopstvenih puteva i senzacija (Sofi Legros / Sophie Legros ), izvodi su iz medijski raznovrsnih dela ove izložbe. Relevantnost nastalih radova u okvirima opusa umetnika predstavlja uspeh ovog projekta, ali i važan faktor kvalitetne popune kolekcije niške galerije.
Izložba srpskih i belgijskih umetnika u Paviljonu u Tvrđavi trajaće do 10. decembra.
Umetnički dijalozi
Poigavajući se različitim vizuelnim shvatanjima povoda iz prirode, Mišel Barzin u četiri grafička lista stvara ogledne dublete, od kojih svaki, u nekoliko, doprinosi temi moći i nemoći prirode. Iako tek u kratkom intervalu delovanje čoveka na životno okruženje zadobija razmere rapidne destukcije, radovi Slobodana Radojkovića konstatuju neophodnost podrške vitalnosti prirode, kao jedinoj nadi. Uznemirujuća saznanja o globalnim klimatskim promenama i drastičnom narušavanju životne sredine Jovanka Mladenović kanališe na relaciji digitalno-analogno, u dela naglašenog magnetizma, koja upućuju na dualitet čoveka, na njegov intelektualni i čulni identitet, na društvenu i ulogu koju ima u prirodi, predpostavljajući savesti lični komoditet i javni interes. Na osnovu prirodnog ambijenta Sićevačke klisure, radovi Milene Putnik konstatuju nužnost, ako ne sinergije globalnog društva sa prirodom, onda iskoraka dalje od prirodne neodrživosti složenih sistema njegovog funkcionisanja. U igri mešanja viđenog i projektovanog, Roman van Vinsen skicira mesto u kojem boravi na široj mapi sveta, upotpunjujući je za merodavniju procenu. Smanjena sposobnost zapažanja, vrednovanja i pamćenja, kao i emotivni odaziv na samostalna čulna iskustva, prati vreme digitalnih zapisa i virtuelne stvarnosti, stoga, vizure Sićeva izmeštene u kontekst imaginarnog muzeja Nemanje Lađića zadobijaju spomenički status i stiču mogućnost revalorizacije. Pretnja staništima biljnog i životinjskog sveta i, sa druge stane, otpor koji priroda ulaže u opstanak, delu Patricije Sonvil daje karakter nadahnutog apela razumu, da se stane na put kršenju zakona kosmičke ravnoteže. Ispitivanje međusobnih uticaja prirodnog okruženja i umetničkog dela, prepoznavanje spontanih dešavanja u ovom krugu, koja bi doprinela odgonetanju višeg smisla u univerzumu, stoji u kontekstu rada Sofi Legros. Praćenje titraja prirode i otvoreni tok asocijacija predstavljaju preduslov za mentalna putovanja, do mesta na kojima se radovalo ili će se radovati životu.
Sa visokom umetničkom odgovornosti i moralnom svesti, učesnici su dali doprinos mišljenju širokog tematskog kruga koji je pred njih postavljen. Relevantnost nastalih radova, u okvirima opusa umetnika, predstavlja uspeh projekta i važan je faktor kvalitetne popune kolekcije ustanove organizatora.
