sreda , 20 januara 2021
Romain Van Wissen, Realnost se otkriva pred slikom, 2020

Srpsko-belgijski umetnički dijalog u Paviljonu u Tvrđavi

Od subote 21. novebra u 12 časova publika u Nišu će u Paviljonu Tvrđavi moći da poseti izložbu dela nastalih u okviru projekta „Srpsko-belgijski umetnički dijalog“, koji je pod naslovom „Piroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“ održan u avgustu 2019. godine, u zgradi „Likovne kolonije Sićevo“.

U cilju doprinosa mobilnosti i povezivanju savremenih stvaralaca, razmene iskustava i ideja, kao i internacionalizaciji programa, Galerija savremene likovne umetnosti Niš pokrenula je 2017. godine manifestaciju „Umetnički dijalozi“, koji podrazumeva rezidencijalni boravak domaćih i umetnika određene od evropskih zemalja u zgradi Likovne kolonije „Sićevo“ i realizaciju zajedničke izložbe u obe sredine. U okviru drugog ciklusa održavanja, sa temom „Priroda i savremeno vizuelno stvaralaštvo“, radni boravak po četvoro umetnika iz Belgije i Srbije realizovan je u periodu od 5. do 12. avgusta 2019.

This slideshow requires JavaScript.

Sa visokom umetničkom odgovornosti i moralnom svesti, učesnici su dali doprinos mišljenju širokog tematskog kruga koji je pred njih postavljen. Moć i nemoć prirode (Mišel Barzin / Michel Barzin), kao i neophodnost podrške njenoj vitalnosti (Slobodan Radojković), otpor koji priroda ulaže u sopstveni opstanak (Patricija Sonvil / Patricia Sonville), te otsustvo svesti o delovanju čoveka na životno okruženje i imperativ konfora (Jovanka Mladenović), kao preduslov narušavanja zakona kosmičke ravnoteže (Milena Putnik), i sa druge strane, virtuelizovanje predela i praćenje promena njihovog ontološkog statusa (Nemanja Lađić), ili smeštanje viđenog u kotnekst šire slike sveta (Roman van Vinsen / Romain Van Wissen), ili mape sopstvenih puteva i senzacija (Sofi Legros / Sophie Legros ), izvodi su iz medijski raznovrsnih dela ove izložbe. Relevantnost nastalih radova u okvirima opusa umetnika predstavlja uspeh ovog projekta, ali i važan faktor kvalitetne popune kolekcije niške galerije.

Izložba srpskih i belgijskih umetnika u Paviljonu u Tvrđavi trajaće do 10. decembra.

Umetnički dijalozi

Poigavajući se različitim vizuelnim shvatanjima povoda iz prirode, Mišel Barzin u četiri grafička lista stvara ogledne dublete, od kojih svaki, u nekoliko, doprinosi temi moći i nemoći prirode. Iako tek u kratkom intervalu delovanje čoveka na životno okruženje zadobija razmere rapidne destukcije, radovi Slobodana Radojkovića konstatuju neophodnost podrške vitalnosti prirode, kao jedinoj nadi. Uznemirujuća saznanja o globalnim klimatskim promenama i drastičnom narušavanju životne sredine Jovanka Mladenović kanališe na relaciji digitalno-analogno, u dela naglašenog magnetizma, koja upućuju na dualitet čoveka, na njegov intelektualni i čulni identitet, na društvenu i ulogu koju ima u prirodi, predpostavljajući savesti lični komoditet i javni interes. Na osnovu prirodnog ambijenta Sićevačke klisure, radovi Milene Putnik konstatuju nužnost, ako ne sinergije globalnog društva sa prirodom, onda iskoraka dalje od prirodne neodrživosti složenih sistema njegovog funkcionisanja. U igri mešanja viđenog i projektovanog, Roman van Vinsen skicira mesto u kojem boravi na široj mapi sveta, upotpunjujući je za merodavniju procenu. Smanjena sposobnost zapažanja, vrednovanja i pamćenja, kao i emotivni odaziv na samostalna čulna iskustva, prati vreme digitalnih zapisa i virtuelne stvarnosti, stoga, vizure Sićeva izmeštene u kontekst imaginarnog muzeja Nemanje Lađića zadobijaju spomenički status i stiču mogućnost revalorizacije. Pretnja staništima biljnog i životinjskog sveta i, sa druge stane, otpor koji priroda ulaže u opstanak, delu Patricije Sonvil daje karakter nadahnutog apela razumu, da se stane na put kršenju zakona kosmičke ravnoteže. Ispitivanje međusobnih uticaja prirodnog okruženja i umetničkog dela, prepoznavanje spontanih dešavanja u ovom krugu, koja bi doprinela odgonetanju višeg smisla u univerzumu, stoji u kontekstu rada Sofi Legros. Praćenje titraja prirode i otvoreni tok asocijacija predstavljaju preduslov za mentalna putovanja, do mesta na kojima se radovalo ili će se radovati životu.
Sa visokom umetničkom odgovornosti i moralnom svesti, učesnici su dali doprinos mišljenju širokog tematskog kruga koji je pred njih postavljen. Relevantnost nastalih radova, u okvirima opusa umetnika, predstavlja uspeh projekta i važan je faktor kvalitetne popune kolekcije ustanove organizatora.

Takođe pročitajte

„Ana Karenjina“ premijerno na sceni niškog pozorišta

Narodno pozorište Niš početak 2021. godine obeležiće premijerom predstave „Ana Karenjina“ po tekstu Lava N. …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.