četvrtak , 19 maja 2022
Ilustracija Foto: Pexels.com

Savremeni ruski pisci – knjige koje treba da pročitate

Kada se pomene ruska književnost, svi pomislimo na klasike – vanvremenska dela Tolstoja, Dostojevskog, Puškina, Bulgakova. Rusi su širom sveta poznati po svom oštrom peru i izvanrednim književnim delima.

Bogatu rusku tradiciju umetnosti reči nastavili su autori u 20. veku poput Solženjicina, Pasternaka i Zamjatina. Pored klasika, čitaocu modernog doba dostupna su i vrhunska dela savremenih ruskih autora. Boris Akunjin, Ljudimila Ulicka, Viktor Peljevin samo su neki od pisaca koji zauzimaju posebno mesto na svetskoj književnoj sceni.

Izdvojili smo najznačajnije stvaraoce i upečatljiva dela sa kojima se vredi upoznati. Uz kvalitetan prevod sa ruskog na srpski, uživanje u ovim biserima savremene ruske književnosti neće izostati. Pročitajte.

Boris Akunjin – majstor detektivske priče

Ako volite uzbudljive trilere i krimi žanr, detektivske priče Borisa Akunjina moraju biti na vašoj listi čitanja. Akunjin je posebno i poznato ime u savremenoj ruskoj književnosti, pre svega zbog serije istorijskih romana o detektivu Erastu Fandorinu. U romanima “Azazel”, “Turski gambit“, “Levijatan”, “Krunisanje” čitaoce potpuno obuzima dinamičan i intrigantan svet špijunaže, avanture i kriminala. Radnja se odvija u Moskvi u 19. veku, zbog čega se Akunjinova dela smatraju izvanrednim primerima istoriografske fikcije.

Pored serijala o detektivu Fandorinu, Akunjin je napisao i “Avanture sestre Pelagije”, detektivsku trilogiju u kojoj je glavna junakinja-detektiv monahinja sestra Pelagija. U romanima “Pelagija i beli buldog”, “Pelagija i crni monah” i “Pelagija i crveni petao” radnja se odvija u ruskoj provinciji na obali reke Volge.

Inače, Boris Akunjin je pseudonim Grigorija Čhartišvilija, književnika koji pored detektivskih romana piše i eseje i prevodi sa japanskog i engleskog jezika na ruski. Njegove četiri knjige su dobile svoju filmsku adaptaciju u Rusiji.

Viktor Peljevin i postmoderno književno pletivo

Romani Viktora Peljevina su pravi izbor za ljubitelje naučne fantastike i popularne kulture. Peljevin sa uspehom kombinuje naučnofantastične elemente sa istočnjačkom filozofijom i plete zanimljivu postmodernu priču u svojim delima. Popularnost i pažnju čitalaca i književne kritike u Rusiji je stekao već sa prvom knjigom “Omon Ra”, dok je svetsku književnu scenu potpuno osvojio romanom “Generacija P”.

Ilustracija
Foto: Pexels.com

Alternativnu priču o ruskom svemirskom programu “Omon Ra” književni kritičari ocenili su kao izuzetan prikaz ruske sovjetske i postovjetske stvarnosti. U sličnom duhu napisan roman “Generacija P” često se opisuje kao psihodeličan opis tranzicije sovjetske u kapitalističku Rusiju. Ova knjiga je prodata u čak 3 i po miliona primeraka širom sveta i nominovana za brojne nagrade.

Pored navedenih posebno se izdvaja Peljevinov roman „Čapajev i praznina”, u kom se opisuje Rusija u periodu 1918-1919. godine i sredinom devedesetih prošlog veka. Glavni protogonisti romana su Petar Pustota, pesnik iz vremena revolucije i komandant vojske Vasilij Čapajev. Oni se upoznaju u Moskvi, zajedno provode vreme boreći se u građanskom ratu, pijući i pričajući o smislu života i suštini postojanja.

Sa druge strane, opisuje se Petar, pacijent psihijatrijske klinike u Moskvi na kraju 20. veka, koji svake noći ima košmare jer veruje da je pesnik iz revolucionarnog doba. U klinici deli odeljenje sa još trojicom muškaraca, koji imaju svoj oblik lažnog identiteta. Do kraja knjige ostaje nejasno koji je od Petrovih identiteta stvaran i da li uopšte postoji “pravi identitet”.

Tatjana Tolstoj – nagrađivana autorka fantastike

Ruska književnica Tatjana Tolstoj jedna je od najznačajnijih autora postsovjetskog perioda. Njen stil pisanja često se poredi sa Nabokovljevim i Turgenjevim, a prezime iako nejasno povezano sa čuvenim Lavom Tolstojem, i te kako ima “književno” poreklo. Naime, njen deda po ocu bio je Aleksej Tolstoj, preteča naučne fantastike u Rusiji i rođak Ivana Turgenjeva.

Romani “Laki svetovi” i “Kis” smatraju se vrhunskim primerima fantastike, ali se uzimaju i za sjajan komentar na savremenu rusku stvarnost. Distopijska knjiga “Kis” je nagrađena je sa nekoliko prestižnih nagrada. Radnja roman odvija se u postapokaliptičnoj Rusiji nakon nuklearnog napada, a prati je ironičan i sarkastičan ton.

Glavni junak je Benedikt, koga bez uspeha vaspitavaju oni koji se zovu „prethodni“, odnosno koji su rođeni pre Eksplozije i čuvaju ostatke stare kulture. Benedikt ne želi takvo vaspitanje, draži mu je jednostavan život i nema ambicija ka nekom visokom položaju u društvu. Svet u kome živi je pun nejasnoća i kontradiktornosti. Tatjana Tolstoj u ovom romanu polemiše i o umetnosti u takvom svetu, te tumači koliko stvaralaštvo može u isto vreme imati veliku moć i biti nemoćno.

Dmitrij Gluhovski – od internet fenomena do vrhunske proze

Savremena ruska književnost ne bi bila ista bez naučnofantastičnih romana Dmitrija Gluhovskog. Od kada se prvi put pojavio 2002. godine sa internet izdanjem romana “Metro 2033”, Gluhovski ne prestaje da privlači pažnju čitalaca. Radnja postapokaliptičnog romana odvija se u moskovskom metrou i ima dva nastavka – “Metro 2034” i “Metro 2035”.

Sa prvim pojavljivanjem, a potom i štampanim izdanjima, romani Gluhovskog postali su internet fenomen i globalni hit, poznat pod nazivom Univerzum Metro 2033. Naime, autor je pokrenuo sopstvenu ediciju i pozvao autore širom sveta da pišu i ponude svoju verziju i viziju sveta nakon nuklearne katastrofe. Takođe, postoji i popularna igrica inspirisana neobičnim svetom Dmitrija Gluhovskog.

Ljudmila Ulicka – “asketska” ruska proza

Poprilično neuobičajeno za rusku književnost čija dela uglavnom krase dugi opisi i bogati dijalozi, pisanje Ljudmile Ulicke neretko se opisuje kao “asketsko”. Njene knjige su jednostavno napisane i magnetski privlače čitaoca – njihov kvalitet je nesumnjivo razlog što je Ulicka jedna od međunarodno najpoznatijih savremenih ruskih pisaca. Ova intrigantna autorka radila je kao naučnica i biolog, a svoju književnu karijeru započela je pisanjem drama i scenarija za pozorište, radio i televiziju. Ipak, slavu na međunarodnom nivou stiče tek svojim proznim delima – pričama i romanima.

Dobitnica je brojnih prestižnih nagrada u Rusiji i svetu, a neka od najznačajnijih knjiga su “Sonječka”, “Slučaj Kukocki”, “Zeleni šator”. U romanu “Slučaj Kukocki” Ulicka piše o kompleksnom problemu sovjetskih žena u doba revolucije. U skladu sa revolucionarnom etikom, ženama nije dozvoljen abortus, zbog čega dvadeset hiljada Ruskinja umire godišnje od posledica nadrilekarskih prekida trudnoće.

Glavni junak je Pavel Aleksejevič Kukocki, ginekolog, hirurg, ratni veteran i akademik, koji kao potomak loze slavnih lekara želi da zaustavi ovu tragediju i promeni okolnosti. Zbog toga se suprotstavlja nadređenima u Centralnom komitetu, a samim tim i revolucionarnoj doktrini. On iznosi projekat preuređenja zdravstvene zaštite koji, između ostalog, podrazumeva dozvolu vršenja abortusa. Ulicka se u romanu ne bavi samo pitanjem fizičkog abortusa, već na specifičan i inovativan način obrađuje temu psihičkih posledica koje abortus ostavlja.

Roman “Zeleni šator” ocenjen je kao velika saga o ruskoj i sovjetskoj istoriji druge polovine 20. veka. Premda počinje opisom Staljinove smrti i sahrane, knjiga zapravo govori o svakodnevnom životu u Rusiji i običnim ljudima. To je roman o prijateljstvu i ljubavi, a u isto vreme i priča o strahu, cenzuri i nasilju. Vrhunski napisan, naslonjen na tradiciju izuzetnih dela ruske književnosti “Zeleni šator” je jedan od najznačajnijih romana današnjice.

Ukoliko ste u potrazi za zanimljivim romanesknim pričama, knjige savremenih ruskih autora su izuzetan izbor. Kao lek za dušu i telo, probudiće uspavanog detektiva u vama, mislioca i putnika kroz vreme. Pored toga što ćete se zabaviti, u isto vreme, učinićete svoje čitalačko iskustvo još raskošnijim.

 

 

Takođe pročitajte

Besplatan program Nišvila za „Noć muzeja 2022“

Nišville jazz festival će tradicionalno i ove godine obeležiti manifestaciju „Noć muzeja 2022“ u sredu, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.