dav

Saradnja omladinskih organizacija i institucija ključna za razvoj sistemske brige o mladima

Primeri dobre prakse saradnje između organizacija koje se bave omladinskim radom i različitih institucija – centara za socijalni rad, nacionalnih službi za zapošljavanje, škola, domova zdravlja, kulturnih centara i sl, predstavljeni su na konferencijama “Međusektorska saradnja kao preduslov za razvijanje sistemske brige o mladima” koju je NAPOR organizovao prošle sedmice u Nišu, Beogradu i Novom Sadu u okviru projekta „prva dekada prepoznavanja omladinskog rada“ podržanog od strane Ministarstva omladine i sporta.

Osim primera prezentovano je i zanimanje omladinski rad, njegov značaj za lični i socijalni razvoj mladih, kao i NAPORov program za osiguranje kvaliteta programa omladinskog rada. Nacionalna asocijacija praktičara/ki omladinskog rada (NAPOR) je nastala 2009, kao rezultat inicijative organizacija civilnog društva u Srbiji, koje sprovode omladinski rad. One su prepoznale potrebu da se osigura kvalitet programa omladinskog rada, da se on standardizuje, profesionalizuje i bude prepoznat od strane mladih, institucija koje rade sa mladima, države i društva uopšte.

NAPOR trenutno čini 48 organizacije mladih i za mlade koje praktikuju omladinski rad širom Srbije i moto NAPORa je da svaka mlada osoba ima svog omladinskog radnika/cu.
Programska koordinatorka za odnose sa javnošću NAPOR-a, Nedeljka Borojević, navela je da je omladinski rad važan jer pruža podršku mladima u zapošljavanju, ličnom i socijalnom razvoju, ali da bi se više mladih uključivalo u programe omladisnkog rada potrebno je da se mladima prezentuje na adekvatan način i da programi budu kreirani u skladu sa njihovim potrebama.

– Omladinski rad je planiran program obrazovnog karaktera koji je kreiran sa svrhom pružanja podrške mladima u procesu osamostaljivanja, odnosno u tom periodu prelaska iz adolescentskog u odraslo doba i to tako što im omladinski radnik/ca pomaže u ličnom i socijalnom razvoju kako bi postali aktivni članovi/ce društva i učesnici/ce u procesu donošenja odluka, pre svega onih kojih se njih lično tiču. Ideja omladinskog rada je kreiranje sigurnog okruženja i mogućnosti za aktivno učešće mladih na dobrovoljnoj osnovi u procesu sticanja veština, kompetencija i znanja – pojasnila je Borojevićeva i dodala da to praktično znači da kroz programe omladinskog rada mladi mogu da nauče najrazličitije stvari – od tehnika javnog nastupa, pisanja projekata, prihvatanju različitosti do programiranja, procesa reciklaže i sl.

Ko je omladinski radnik/ca?

Omladinski/a radnik/ca (engl. youth worker) je stručno lice, angažovano u udruženjima civilnog društva / institucijama / lokalnoj samoupravi, koje sprovodi aktivnosti omladinskog rada, a čije su kompetencije definisane standardima zanimanja u oblasti omladinskog rada.
Kompetencije se mogu steći kroz formalno, neformalno i informalno obrazovanje i učenje.

Trenutno postoje tri definisana zanimanja u omladinskom radu:
– omladinski aktivista/kinja ili lider/ka,
– omladinski/a radnik/ca (koordinator programa omladinskog rada) i
– specijalista za omladinski rad.
Svi omladinski radnici imaju obavezu da poštuju Etički kodeks omladinskih radnika/ca.

Edukacija omladinskih radnika/ca

Kako bi osigurali kvalitetne programe omladinskog rada, potrebno je da ih sprovode profesionalni omladinski radnici. Zbog toga je NAPOR usvojio standarde za dva nivoa zanimanja u omladinskom radu – Omladinski lider/ka i Omladinski radnik/ca.

Na osnovu ovih standarda, kreiran je Nastavni plan za obrazovanje omladinskih radnika/ca, koji sadrži obuku za oba nivoa zanimanja, kao i definisan mehanizam za validaciju prethodno stečenih kompetencija u omladinskom radu. Proces validacije namenjen je osobama koje sprovode omladinski rad u praksi, kontinuirano rade na svom usavršavanju u ovom polju, a nemaju sveobuhvatno formalno ili neformalno obrazovanje u omladinskom radu.
Za one koji nemaju dovoljno iskustva u omladinskom radu koje mogu da validiraju, kreiran je proces obuke, koji se sastoji iz više tematskih modula i prakse u omladinskom radu.

Tematski moduli, sa definisanim ishodima učenja, pokrivaju kompetencije koje su definisane standardom zanimanja, a sadrže teorijsku osnovu omladinskog rada, koja se usvaja putem onlajn učenja, kao i praktične veštine izgradnju stavova i vrednosti, koje se grade i vežbaju kroz direktan rad trenera/kinja sa grupom polaznika. Praksa u omladinskom radu, kao sastavni deo obuke, podrazumeva sprovođenje kontinuiranog programa omladinskog rada sa grupom mladih, koju svaki polaznik/ca implementira u svojoj lokalnoj zajednici, u matičnoj organizaciji.

Nakon šire slike o tome šta radi NAPOR, šta je omladisnki rad i ko su omladinski radnici,razgovaralo se o mogućnostima za kreiranje međusektorskih usluga i zbog čega je to važno.

Tom prilikom prezentovani su primeri saradnje organizacija koje se bave omladinskim radom sa školama, centrima za socijalni rad, nacionalnom službom za zapošljavanje, ali i biznis  sektorom koji je, prema rečima učesnika/ca, podjednako bitan kao i javni i nikako ne sme biti izostavljen kada govorimo o kreiranju boljeg ambijenta za mlade.

Učesnici/ce konferencije zaključili su na kraju da je potrebno da sve institucije koje diektno rade sa mladima, a to su gotovo sve institucije, više sarađuju sa omladinskim radnicima/cama i omladinskim organizacijama pre svega na lokalnom nivou kako bi mladima pružili zanimljive sadržaje i usluge u skladu sa njihovim potrebama i na taj način osigurali prostor za njihov rast i razvoj.

Takođe pročitajte

Seoski turizam – Izazovi i mogućnosti

Ukoliko želite da se bavite seoskim turizmom, ne morate da izdajete ceo objekat, možete i …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.