ponedeljak , oktobar 21 2019
Početna / DOŽIVETI STOTU / Kako sam preživela dve godine od prvog zračenja?

Kako sam preživela dve godine od prvog zračenja?

Izborila sam se sa karcinomom. Nije sreća, ne. Nego redovne kontrole i dobri lekari, podrška bližnjih- porodice i prijatelja. Onih pravih, poverila nam je Biljana Stanković, majka troje dece sa zavidnom karijerom “uvažena na nacionalnom nivou, a poznata i u međunarodnim krugovima” koja je kao direktor Centra za razvoj jugu Srbije donela na desetine miliona evra.

Dođe trenutak, obično krajem godine, ili za rođendan (kod mene dvostruki stres- Strelac), kad se svode računi i prave planovi. Ja, kao i uvek, malo kasnim. Više me to i ne nervira. Jer sam, na primer, za opšteprihvaćene standarde, kasno rodila treće dete. A to je jedna od (tri) najbolje odluke koje sam donela u životu.

Kasno? Nikad ne znaš zašto je nešto dobro, zar ne?

Svoju listu sam, u poslednje tri godine, svela na tri oblasti. Izgleda da je to moj broj.

Prva oblast, Conditio sine qua non, je ZDRAVLJE. Tu smeštam svašta- well being, te fizička aktivnost, pa ishrana, pa uživanje u prirodi, pa hobi…svašta. Vreme mi je da i to sistematizujem, fajliram i krenem dalje, kao što radim sa svim ostalim stvarima u životu. E, pa situacija je ovakva. Izborila sam se sa karcinomom. Srpski- rak grlica materice, početni stadijum. Otkriven na vreme. Nije sreća, neeee…. Nego redovne kontrole i dobri lekari, pa onda i podrška bliznjih- porodice i prijatelja. Onih pravih. Zaista važnih ljudi u mom životu.

Prošle su dve godine od završetka zračenja. Za sad sam zdrav čovek. I tako i nameravam da ostane. Ali, još naredne tri godine (do završetka perioda koji se zove “petogodiđnje preživljavanje” zbog koga sam plakala dve nedelje u bolnici, dok mi nisu objasnili da to znači da se kontrole vrše pet dugih godina a ne da se preživljava pet godina pa umre), elem, naredne tri godine ću ići na kontrole svakih šest (umesto dosadašnja tri) meseca. I to je dobro. Jer me, bandoglavu, u redovnim razmacima podseti šta je bitno. Podseti me tako što, iako je sve u redu, svaki put strepim dok ne stignu svi rezultati. I svaki put se podsetim sta je važno u životu.

Krug je neobičan, pokazuje da sve ima smisla. Kad sam, pre 15-tak godina radila za UNDP, prihvatila sam se teme koja je bila bitna za sve projekte- gender equality. I od cele rodne ravnopravnosti, da ne bih zagovarala nešto što ne praktikujem, u svoj život sam uvela i redovne kontrole o kojima se toliko priča…a ipak nedovoljno. I ne mogu ćutke da slusam kako se žene hvale sopstvenom glupošću- kako godinama nisu otišle na Papa test, na primer. Iste one koje su oličenje moderne, atraktivne, uspešne Instagramovke.

Imam žensko dete. Imam drage prijateljice. Imam odgovornost. To je jedan od razloga što i ovo pričam javno. Nije me sramota bolesti. Naučila sam, na teži nacin, mnogo, mnogo bitnih lekcija.

Najvažnija lekcija- ništa od toga nisam prošla sama. Ništa. I ne treba niko da prolazi sam taj put. Život mi je pretvoren u prah i pepeo preko noči. Sve, sve odnose, sve događaje sam morala da ponovo preređam. Morala sam da sebe, celu, u svim segmentima, celu prošlost, taj momenat i eventualnu budućnost, kao i sve ljude oko sebe, sagledam drugačije. Jedno teško, dugotrajno i bolno iskustvo. Godinu dana “rada” na sebi! Mnogo bolnije nego sve što se dešavalo onih meseca dana u bolnici, kad 99% ljudi nije ni znalo, 80% nikad ni saznalo, da mi je život visio o koncu, zbog nesrećnog spleta okolnosti. Ja sam uspela da se izborim. Ali ne sama.

Nezaboravan momenat kada sam na konzilijumu čula reci “postoperativno, preventivno zračenje” zvučalo je kao smrtna presuda. Iz mog iskustva, svi koji su išli na zračenje- nisu među živima. Kolika glupost, kakva zabluda, koliko neznanje…Moj muž i ja, sami u hodniku. Ćutimo. Suze se slivaju niz lice. Brišem jednu po jednu, strpljivo, bez glasa. Ali nemam snage da ustanem. Doktori, jedan po jedan izlaze sa konzilijuma. I poslednji od njih- gleda, kaže par ljubaznh reči, vidi da to ne pomaže i- poziva nas nazad u ordinaciju.

Posvecuje nam ravno 45 minuta. Predavanja o bolesti, lečenju, procentima, značaju…kao da smo najvažniji ljudi na svetu, kao da je pred njim sto studenata medicine ili cela stručna javnost. Polako se vraćam u život. Polako se javlja Borac u meni. I konačno izbija na površinu ono duboku usađeno, godinama uvežbano: Dobro. Da ja uradim sve što je do mene. A šta ce biti- videćemo. I evo “gledamo” i danas, dve godine od završetka zračenja.

Beskrajno zahvalna. Porodici. Prijateljima. Svima koji su bili i sada su uz mene.

Život je čudo! Širom otvorenih ociju, gledam s radošću sta sve novo i lepo život može da donese. I posle bolesti. Posle zračenja. Posle promena koje nisam želela ali su mi donele mnogo neobičnih, neverovatnih i prelepih momenata. Nadasve neočekivanih. Za neke stvari u životu, zaista- prekasno. Za druge- nikad nije kasno. Ali znate šta? Stvarno, ali stvarno me nije briga. Jednom sam osetila kako preko noći život moze da postane dragocen a ne da se podrazumeva. Stalo mi je do života, do ljudi oko mene, do svakog dana i do svakog divnog momenta za koji se izborim ili mi je poklonjen.

Pošto sad stvarno moram da pišem rad o regionalnom razvoju, nastaviću da sređujem ovaj tekst dok ne dobijem to što hoću. Do tad- ako nekom posluži super. Ako ne- idite dalje i manite me se. Ja sam svoj život preređala ispočetka i sasvim je u redu da u njega dođu novi ljudi a odu oni kojima ne prijam. No hard feelings. I to je i te kako zdravo!

Kao slika koju sam izabrala da opiše ovo o čemu pričam- letnje popodne, posle posla, na rečici, sa nogama u vodi, uz pravo društvo (koje ćuti na drugoj obali i čita svoju knjigu), zanimljivi štivo, zvuke prirode i “No internet connection”.

Šta ces bolje od života?

 

 

 

 

 

Takođe pročitajte

Promocija romana “O ženkama i mužjacima” u Udruženju književnika Srbije

U Udruženju književnika Srbije održana je promocije romana “O ženkama i mužjacima” dr Nebojše Ivanovića, …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.