petak , 16 aprila 2021

REVOLUCIJA-ako ste hrabri, i ako za nju imate snage?

Mislim da mladi umetnici treba da institucijama nameću svoje sisteme, da  se bore za svoj integritet, da shvate da institucije zbog njih postoje, a ne oni zbog institucija, kustosa i istoričara, kaže u zanimljivom intervjuu Milica Raičević, vizuelni umetnik i likovni urednik u Domu kulture u Ivanjici.

Pročitavši Vašu biografiju uočljiv mi je bio detalj koji kaže da ste pri upisu fakulteta bili “posebno daroviti”, a danas i sami pripremate talente za upis na fakultet. Možete li mi reći šta se to onda, u vreme Vašeg upisa smatralo darovitim, a šta se darovitim smatra danas? Da li je to univerzalna stvar koja se s vremenom ne menja, ili tu ipak postoji razlika s obzirom na društvene promene?

“Ako bismo posmatrali pojam darovitosti kao nekakav društveno uslovljeni pojam onda bi se moglo reći da se on značajno promenio danas u odnosu na vreme u kome sam ja studirala. Ako bismo ga, sa druge strane,  posmatrali kao izvornu i univerzalnu sposobnost umetnika da se dosledno drži svog unutrašnjeg kreativnog impulsa koji se imanentno u njegovom biću javlja kao reakcija na talog sveobuhvatno  proživljenih iskustava i kao potreba da se  ona preko vizuelnog delovanja svedoče,  onda darovitost ostaje univerzalni pojam.  Problem je što se darovitost i sposobnost samo-marketinga danas tesno povezuju jedno sa drugim iako su suštinski dva potpuno odvojena delovanja.

– Ko su Vama bili uzori u slikarstvu, i da li smatrate da je neka vrsta ugledanja na majstore slikarstva bitna za razvoj umetnika, za razliku od samotnjačkog razvijanja, bez uticaja? Da li tu vidite razliku, i šta umetniku donosi uticaj starih majstora, a šta zatvaranje u sopstvene ideje?

– Kako biste, kao umetnik koji se bavi prosvetnim radom, a i sam stvara, opisali zainteresovanost, znanje, požrtvovanost i kvalitet današnjih učenika, i studenata slikarstva? U čemu kod njih vidite potencijal, a u čemu slabost, posmatrajući generalno čitavu generaciju?

“Poslednje dve-tri godine se ne bavim prosvetnim radom tako da sam se od njega malo udaljila pa ne mogu baš da pouzdano svedočim promene, niti komentarišem motivisanost studenata u radu. Na osnovu prethodno stečenog iskustva mislim da studenti nisu problem jer se njihovo znanje i sistem vrednosti formiraju u skladu sa tehnološkim razvojem koji je invazivan i galopirajući. Najveći problem je u sistemima i programima koji su zadržali linearni pristup edukacije, a sve okolo zapravo zahteva mrežni i difuzni način edukacije. Profesori koji su mahom uljuljkani u zastarele sisteme i programe nisu u stanju ili nemaju samorazvojni kapacitet da se u ove revolucionarne novine uklope. Zbog toga se dešava jaz između studenata i profesora koji je u današnje vreme mnogo veći nego ranije. Kadrovi koji edukuju  najradije osude mlade na  intelektualnu zakržljalost, nemotivisanost i bezidejnost, a u stvari problem ne leži u mladima već u  nesposobnosti profesora  da uhvate korak sa tokom promena.  Što se tiče potencijala mladih danas u odnosu na ranije,  nekako mi se čini da su mnogo otvoreniji  za senzacije globalnog sveta, mnogo spremniji da na njega reaguju, iznose stavove i aktivno učestvuju.  Kao da se pojam hijerarhijski postavljenih autoriteta poljuljao, što mislim da je pozitivno jer je otvorio mogćnost neposrednijeg reagovanja na stvarnost i zbivanja u njoj. Uvek sam za mlade, volim da svedočim promene u  umetnosti čiji su oni vesnici.

– Kako biste opisali Vaše polje interesovanja kad je u pitanju slikarstvo? Na čemu se zasnivaju ideje koje realizujete kroz likovni prikaz, sliku?

“Polja mojih interesovanja u umetnosti prate jedino unutrašnji stvaralački impuls. Kao stvaralac nisam mogla direktno da se uklapam u angažovanost. Moji radovi su izvorni bljesak, vizuelni simbol ili pojava koja mi se javlja iznenadno, a ja sam samo kanal koji to materijalizuje. Uvek sam delovala u skladu sa tim kanalskim svojstvom umetnika.  Nisam sposobna da gradim koncepte, cikluse i pravim racionalne stvaralačke planove . Suštinski sam slikar jedne slike. Verovatno zbog toga imam i otklon prema promišljenom i racionalizovanom pristupu vizuelnoj umetnosti. Mislim da su ta dva pojma kontradiktorna.  Ne isključuje da postoje veliki stvaraoci koji su uspeli da izvorni  i čist  idejni impuls zadrže,  a da pri tom i racionalno planiraju, ali su oni vrlo retki. Obično se plan pretvori u industrijalizaciju stvaralaštva i ponavljanje jednog koncepta koji  bi publici ostao  prepoznatljiv.  Izvorni impuls  u takvom toku se izgubi. Problem je što se prodamo i iskompromitujemo u hodu. Tržište i zahtevi drušva  nas progutaju, a da u međuvremnu  čak i izgubimo svest da smo kao stvaraoci potpuno nestali. Trenutno me u stvaralaštvu zaokuplja pojam  slikarstva u periodu postdigitalnog doba. Kako je digitalizacija uticala na promene u tradicionalnim slikarskim medijima i kako se svi elementi transformišu. Takođe se bavim vezom nauke, umetnosti i religije i istraživanjem mogućnosti fundamentalnih spoznaja  i saznanja putem vizuelnog delovanja.

– U čemu vidite ulogu umetnika danas? Da li smatrate da bi umetnik morao biti društveno angažovan, ili to ne mora biti nužno jedna od njegovih uloga?

“Obzirom da je umetnik retko biće savremenog doba koje stvarnost doživljava na integralan način-kako je govorio Maršal Mekluan, stoga je samom svojom prirodom i angažovan. Umetnik je uvek vizionarski vesnik novine , on svaku  promenu svojim delom nagoveštava  mnogo pre ostalih, zar to, u stvari, nije prava mera angažovanosti?

Hoću reći da svako istinito delo savremene umetnosti imanentno je i angažovano, ali ta angažovanost nije eksplicitna niti narativna. Ona je transponovana u vizuelni jezik. Problem je što kustosi, kritičari i institucije vizuelnom umetniku nameću  teme koje se uklapaju u banalan i narativni pojam angažovanosti, dok je angažovanost vizuelnog u svojoj suštini posredna, simbolična i suptilna, ona deluje sa potpuno drugačijih razina.  Zbog toga mislim da mladi umetnici treba da institucijama nameću svoje sisteme, da  se bore za svoj integritet, da shvate da institucije zbog njih postoje, a ne oni zbog institucija, kustosa i istoričara. Vreme tekstualizacije je do te mere progutalo vizuelni jezik da je potrebna jedna revolucija kako bi se stvari postavile na svoje mesto.

– Kako ocenjujete prisutnost izložbi danas, učestvovanje kulturnih radnika i institucija danas u Srbiji? Kako ocenjujete prisutnost izložbi savremenika, a kako muzejskih postavki starih, velikih majstora?

“Kao višegodišnji radnik u kulturi, naime već 15 godina radim na mestu likovnog urednika u Domu kulture u Ivanjici, koristila sam princip “ uspostavljanja vrednosti” prilikom rada. Volim da tragam za mladim, inventivnim i osobenim stvaraocima koje još niko nije potvrdio. Mislim da bi trebalo da sve institucije kulture i njihovi reprezentni rade takvim sistemom. Ali to je teži put, jer morate da stalno tražite, budete informisani , agilni i svesni da dobar umetnik nije uvek na lako dostupnom mestu.  Zaposleni u institucijama kulture to uopšte ne rade, već  inertno promovišu već uspostavnjene vrednosti, vrednosti čija je  potvrđenost takođe neosnovana. Na taj način postaju  odgovorni  za povlađivanje jednoj učmaloj, nekvalitetnoj i  plagijatorskoj vizuelnoj sceni.  Kustosi ne samo da ne tragaju za novim vrednostima na domaćoj sceni već su i neagilni u praćenju aktuelnosti u vizelnoj umetnosti  u svetu.  Tako se desi da  često promovišu plagijatorstvo domaćih umetnika čime potvrđuju svoju  neobaveštenost i nedostatak uvida u savremene tokove.

– Šta biste, kao zaključak, poručili mladim slikarima koji čitaju ove redove?

A kao zaključak  mladim umetnicima poručujem ono što sam već i napomenula ranije:

REVOLUCIJA-ako ste hrabri, i ako za nju imate snage?

Filip Stamenković

https://www.facebook.com/Skitnica-1775641069393613/

 

 

Takođe pročitajte

Zašto je internet marketing važniji nego ikad?

Da li ste znali da danas, kada su praktično svi svakodnevno na internetu i društvenim …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.