utorak , 17 maja 2022

Reč psihoanalitičara: Vreme korone i usamljenost koju nismo birali

Činjenica je da je uvek bilo i da će biti ljudi koji su usamljeni. Usamljenost ne podrazumeva da smo sasvim sami i da nigde nema nikoga, nego da se osećamo usamljeno uprkos ljudima oko nas. Nešto upravo takvo nam se sada dešava.

Ljudi su oko nas, srećemo ih na ulici, u apoteci, prodavnici, viđamo ih preko ekrana kompjutera, telefona, komuniciramo sa njima preko različitih aplikacija, reklo bi se, eto gužve u našem životu. Nažalost, realnost je drugačija. Tačno je da ima ljudi oko nas i u našim telefonima, kompjuterima pomoću kojih sa njima komuniciramo, radimo, družimo se, ali smo usamljeniji nego ikada.

Psihoanalitičari potvrđuju da čak i oni koji su u partnerskim odnosima u kojima žive zajedno, neretko osećaju otuđenost. Začuđujuće? Baš i nije. Odjednom je tu neko vreme koje više ne znaju čime da ispune. Nema dešavanja, malo je toga što može da se deli, nema realnih kontakata sa prijateljima, širom porodicom. Viđaju se samo oni iz najuže porodice, poslovni saradnici i po koji prijatelj. Onako, usput, šetnjom po parku. To nedvosmisleno vodi otuđenosti.

Mi smo, zaista se pokazalo, društvena bića. Sada smo lišeni toga i neretko ćemo čuti kako se ljudi žale na usamljenost. Nije dovoljna virtuelna komunikacija, postoji nešto „između“ što ipak stvara neku vrstu barijere. Iako je komunikacija intimna, poverljiva, ekran čini da se osećamo drugačije. Nema istinske intimnosti, jer umesto osobe, vidimo ekran.

Kao da niti smo mi, niti je onaj s druge strane ekrana onaj koga znamo. Poznat, a opet nekako udaljen. Tonemo tako u osećanje usamljenosti i batrgamo se na načine koje poznajemo. Ali, važno je, odnosno najvažnije – da ipak ne izgubimo kontakt. Jer i ovo će proći, biće ono što zovemo „juče“ i bićemo opet na nekoj kafi, u nekom nasmejanom društvu, na nekom poslovnom sastanku. Naravno, ako uspemo da prevaziđemo osećanje usamljenosti i uspemo da sačuvamo jedni druge.

Ono što savetuju psiholozi i psihoterapeuti koji su svakodnevno dostupni na www.doktok.rs jeste upravo razgovor. Kada se osećate usamljeno, pozovite prijatelja ili člana porodice i razgovarajte o svojim osećanjima, a ukoliko želite razgovor sa stručnjakom, zakažite besplatnu konsultaciju na Doktoku.

Takođe, pronađite vremena za ono što volite, prošetajte ili trenirajte. Odvojenost ne znači da smo sami. Važno je da razgovaramo o tome kako se osećamo, a prilika da postavite pitanje i čujete odgovore pružiće vam još jedan Doktok Talks u nedelju, 31. januara u 18h na Instagram profilu Doktoka, gde ću odgovarati na sva vaša pristigla pitanja.

Psihoanalitičar Vesna Brzev-Ćurčić

Takođe pročitajte

Prvih STO godina profesora Kerkovića

“Pravilno prenošenje znanja i iskustva pored talenta i rada najbitnija stvar u sportu, reči su …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.