ponedeljak , 24 februara 2020

Razglednice – neke uspomene nikad ne izblede

Da je moguće biti fasciniaran i zavoleti grad u kome nismo rođeni, a nismo ni živeli dokazuje nam Ivica Stojanović svojom kolekcijom razglednica Vlasotinca od 1923. pa sve do danas.

Po struci građevinski tehničar, ovaj tridesetosmogodišnjak koji je inače rođen u Beogradu ne krije svoje oduševljenje kada je prvi put pre par godina pazario razglednicu Vlasotinca i tako je počeo da pravi kolekciju istih.

U porodičnoj firmi Dedal radim od 1991. godine, firma je od početka mobilne telefonije u Srbiji radila na izgradnji mobilne mreže.(transport i montaža opreme, građevinski radovi itd.)Radili smo najviše za tadašnji Mobtel, kasnije Telenor, radili smo i za Telekom.U okviru naše firme posluje i radio Dedal, lokalna radio stanica na teritoriji opštine Grocka od 2008. godine.

Ovaj prikaz slajdova zahteva javaskript.

Kako kaže Ivica razglednice je počeo sasvim slučajno da prikuplja i to kada je naišao jednom prilikom na neku koja mu je zapala za oko, i to je bila zapravo iz davne 1926. godine.

Tada sam počeo da istražujem i iznenadio sam se koliko ih ima i iz kog vremena.Volim Vlasotince i ako nisam rođen tu, kao da jesam, i kad god mi vreme dozvoli idem u Vlasotince. Nadam se da ću u budućnosti provoditi više vremena u Vlasotincu. Moj tata je rođen u Vlasotincu to jest u okolini (selo Brezovica) tu je zaršio osnovnu i srednju građevinsku školu.”

Trenutno u svojoj kolekciji poseduje 49 razglednica iz raznog perioda, najstarija je iz 1923.godine.

Imao sam i lošeg iskustva, na primer naručio sam jednu razglednicu sa jednog stranog sajta i platio čoveku preko PayPala 16 evra razglednicu starog Vlasotinca i još mislim dostavu 5 evra i to je bilo to, niti sam dobio razglednicu niti bilo kakav odgovor. Čovek je bio iz Češke, žalio sam se posle PayPalu i uspeo sam da povratim neki deo novca ali ne sve. Posle sam prijavio tog čoveka tom sajtu i nije ga bilo neko vreme ali sad vidim da se opet pojavio sa istom razglednicom samo sa nižom cenom.

“Mislim da je to odličan broj razglednica s’obzirom da je Vlasotince mali gradić, ali sigurno neću stati.Trenutno čekam jednu razglednicu iz Makedonije, pre neki dan sam dobio dve iz Hrvatske.”

Napominje takođe da razglednice nije baš lako da se nabave, retke su i kad se nađu nisu baš jeftine. Pogotovo ako su iz inostranstva, skupa je dostava a i one same.

Najveći broj razglednica kupio je u Srbiji, pa u Hrvatskoj, Albaniji, Makedoniji, Engleskoj…

Meni su one sve jednako vredne i ako sam neke plaćao i nekoliko hiljada dinara, sve ih gledam jednako vredne.”

Najviše volim stare razglednice, gde se vidi kako je nekada izgledalo Vlasotince. Ne mogu baš uvek da ih kupim ali kad god sam u mogućnosti uvek se nađe neka koju nemam u kolekciji.
Kod nas ih kupujem na raznim sajtovima za prodaju, licitaciju kao što su Kupujem-Prodajem, Limundo, Kupindo itd. i na nekim stranim sajtovima.
Za sad planiram još uvek da ih skupljam da napravim baš ozbiljnu kolekciju, jednog dana sam mislio da poklonim nekoj ustanovi u Vlasotincu, muzeju na primer, a svakako ću i štampati neki katalog.”

Takođe pročitajte

Pešačka tura – Vlasotinačke priče iz Londonske ulice

Povodom Međunarodnog dana turističkih vodiča, Turistička organizacija opštine Vlasotince organizuje kružnu turu:” “VLASOTINAČKE PRIČE IZ …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.