Žiri književne nagrade Ramonda serbica u sastavu Jelena Mladenović, Zoran Pešić Sigma i Vladimir Kopicl (predsednik) jednoglasno je odlučio da ovo priznanje, koje se u 2018. godini 24. put zaredom dodeljuje za celokupno književno delo pisca i njegov doprinos književnosti i kulturi, pripadne pesniku i romansijeru, Zvonku Karanoviću.
Žiri je naveo da „razlozi presudni za takvu odluku svakako nisu to što se ovaj izražajno samosvojan a ujedno krajnje ikoničan predstavnik svoje generacije, pre svega pesničkog naraštaja postmodernih neomelanholičara devedesetih godina dvadesetog veka, bliži pragu napadne životne zrelosti kad je stvaralačku već uveliko ostvario, kao ni to što on stabilnosti knjižarskih polica Srbije preti sa umalo pola metra poezije i romana objavljenih od 1990. godine naovamo.“
„Nisu presudni ni prevodi njegovih knjiga kod stranih izdavača od imena i znanja niti uticaj koji je decenijama nenametljivo vršio ukrštajući svoje virtuelno pero s podsticajima drugih stvaralačkih medija i idioma – od rokenrola, žanrovskog i umetničkog filma, mode, stripa do mnogo toga analogno ili digitalno nadolazećeg – na kreativno efikasan način. Nije svakako presudna ni njegova više nego tek modelotvorno isplativa volja da se kao pisac sinhrono izazivački ogleda u uvek novim epohalnim i žanrovskim obrascima, od svojevremeno aporične urbane poezije s primesama bita i književnosti Generacije X, pa sve do neekskuzivističkog pisma Novih puritanaca i konačne Karanovićeve potrage za novom, svojom, stalno inoviranom ako već ne apsolutno inovativnom formom pesme ili pesničkog teksta, govora, naracije, svejedno, u kojoj je u 21. veku ispisao uzbudljivo poetsko četvoroknjižje, izvrsno akcentovano upravo objavljenom zbirkom Iza zapaljene šume, stoji u saopštenju žirija.
„Sve pomenuto ipak je dovoljan, ako već ne i odlučujući razlog da se Zvonko Karanović izdvoji na ovogodišnjoj mapi potrage za kandidatom podesnim da ponese tako lepo i zahtevno priznanje kakva je jedinstvena Ramonda. A presudnim se ponajpre čini ono što se u Karanovićevom književnom pismu i stilu snažno oglašava, mada ga je podjednako teško jasno detektovati i jasno opisati. To je naprosto ono čemu svi mi, i pisci i čitaoci, nadam se, težimo, dok retkima, poput Zvonka Karanovića, i uspeva. Moćan bruj poetski nagoveštene događajnosti svega još uvek neotkrivenog a tako prisutnog u nama i u svetu. Nemi ali rasprskavajući odjek mišljenja i govora u repetitivno naslojavanim jezičkim slikama i šumovima. Umeće da se bude stalno nov i tako izazovno svoj, a da u tom nastojanju nema ničega samo literarnog. „
ZvonkoKaranović je rođen 1959. u Nišu. Piše poeziju i prozu. Objavljivao je u svim najznačajnijim književnim časopisima stare i nove zemlje, kao i u mnogim časopisima u inostranstvu. Pesme su mu prevedene na šesnaest jezika. Zastupljen je u više domaćih i stranih pesničkih antologija, najznačajnije u New European Poets (Graywolf Press, USA, Minnesota, 2008). Dobitnik je nekoliko srpskih nagrada za poeziju, kao i nekoliko međunarodnih književnih stipedija, između ostalih i one koju dodeljuje„Hajnrih Bel Fondacija“, Keln, Nemačka, 2011.
Objavioje do sada deset zbirki poezije, tri romana i osam knjiga u inostranstvu; šest knjiga izabranih pesama (Hrvatska, Ukrajina, Austrija, Makedonija, USA, Slovenija)idvaromana (Ukrajina).