utorak , 19 oktobra 2021

Prošlost u punom sjaju

Zamislite da možete prošetati Konstantinovim Naisom ili gradom koji je bogato ukrasio i utvrdio Justinijan I, ili da pak možete zaviriti u Nišku tvrđavu u dane kada je gradnja iste tek okončana kako bi postala prestonica pašaluka…dovolno je da zavirite na FB stranici Istorijske rekonstrukcije koju vode Nenad Petrović, 3D artist i animator, i Marija Tešanović, student istorije umetnosti.

istorijske-rekonstrukcije-tvrdjava-nisKapija Istoka i Zapada. Svedočanstvo koje najbolje govori o Nišu, a pre svega o sudbini koju je Carski grad imao  kroz istoriju. A, to i nije slučajnost, jer se prošlost čoveka na područiju današnjeg Niša može pratiti milenijumima unazad.

O njega su se otimali Kelti, Dardanci, Mezi, Iliri, Rimljani, Vizantijci, Srbi, Bugari, Mađari, krstaši za Zapada, Austrijanci, Turci, Nemci. Bio je u posedu kraljeva i careva, opsedan, rušen do temelja i iznova podizan u najvećem sjaju, bombardovan i pustošen, ali nikada ne gubeći svoj značaj i važnost. Celokupna burna prošlost jednog od najstarijih gradova Evrope ostavila je svoje obrise svuda oko nas. A, zamislite da bar na tren možete ugledati prošlost u punom sjaju, zamislite da možete prošetati Konstantinovim Naisom ili gradom koji je bogato ukrasio i utvrdio Justinijan I, ili da pak možete zaviriti u Nišku tvrđavu u dane kada je gradnja iste tek okončana kako bi postala prestonica pašaluka? To naravno nije moguće, ali nam savremena kompijuterska tehnologija omogućava da prošlost, bar na tren, oživi.istorijske-rekonstrukcije-nis-1

A, kako je izgledao Niš u vreme naših predaka, videlo je, sudeći po broju lajkova na najpopularnijoj društvenoj mreži, bezmalo osam hiljada ljudi, dok je taj broj, nesumnjivo mnogo veći. A, sve to zahvaljujući timu koji vodi, do sada jedinstvenu stranicu, Istorijske rekonstrukcije. Srž ovog tima, nesumnjivo darovitih ljudi, čine Nenad Petrović, 3D artist i animator, i Marija Tešanović, student istorije umetnosti.

Nenad zaključuje da je poznavanje istorije kod nas veoma slabo, a o nekim zbivanjima iz naše prošlosti, gotovo nikakvo, a sve to podkrepljeno zvaničnim istraživanjima. To je jedan od vodećih razloga zbog kojih danas možemo videti unutrašnjost Tvrđave, koje više nema, impozantne ranohrišćanske bazilike zlatnog doba Niša ili pak autentičan izgled nadaleko čuvene vile na Medijani.

532766_382571445113905_1755034613_nNačin učenja istorije, bar kada je reč o školama, danas je nepotpun bez savremenog pristupa. Mladi danas prihvataju materiju vizualnog karaktera. Uz pomoć modernog računara, baš iz toga razloga smo hteli da im ono o čemu uče na časovima istorije, i što vide u svojoj okolini, približimo na savremen i moderan način, kroz animaciju, sliku i interaktivnu formu“ – dodaje Petrović.

Burna prošlost, puna nemira i ratova, nije uvek bila blagonaklona prema kulturi i nasleđu civilizacije koja je jenjavala, a u korist dolazeće. Grad na Nišavi je možda i najbolji primer za to. Većina rimskih građevina, nekada prebogatog i naprednog Naisa, danas je vidljiva samo u formi iskopina i temelja. Tehnička nemogućnost da se, nekada velelepne građevine, bar elektronski rekonstruišu, ostavila je više generacija u neznanju kako su one pre mnogo vekova zaista izgledale. Zbog toga rad ovih ljudi ima veliki značaj.istorijske-rekonstrukcije-nis

„Podizanje svesti o bogatstvu koje imamo, a koje najvećim delom nije istraženo, a ni prezentovano javnosti, mora biti na mnogo višem nivou, što je još jedan od naših ciljeva. Moramo izgraditi potrebu da očuvamo ono što nam je istorija ostavila u nasleđe, a u tome nikako ne oskudevamo. Mnogo je iskopina, zdanja, nalazišta o kojima niko ne brine i koja nisu istražena. Nažalost, sva ona su prepuštena zubu vremena, pa su mnoga u očajnom stanju. To se mora promeniti,  naglašavaju u ovom kreativnom timu.

Iako je Niš bio prvobitna inspiracija, zahvaljujući ovim maštovitim ljudima, ni arheološko blago ostatka Srbije nije zanemareno. Tako su iz ruševina, bar na računaru, iznova podigli Lazarev grad u Kruševcu, podignut kao prestonica Moravske Srbije oko 1371. godine, ali i Ras, prvu Nemanjićku prestonicu, te Maglič, u kome je stolovao arhiepiskop Danilo II. Stari sjaj su povratili i Kozniku, Užikoj tvrđavi, prestonici vlastelina Nikole Altomanovića. A, rekonstrukcija Beograda i Smedereva je u planu.

istorijske-rekonstrukcije„Kao poštovaoci naše istorije, ali i kao ljudi kojima nije teško da zamisle kako su sve te ruševina nekada izgledale, nastojimo da to pokažemo i širim narodnim masama. Tužno je gledati materijalno nasleđe koje propada, što zbog nemara, što zbog nedostatka sredstava. Ovako ćemo bar prikazati kako je sve to nekada izgledalo.  A, možda i probudimo želju da nadležne institucije u bližoj budućnosti, bar nekom od ovih spomenika udahnu novi život, dodaje Petrović.

Ilija Fonlamov Francisković

Takođe pročitajte

Vlasotinčanka Anđela Dinić balkanski šampion u šahu

Mlada Vlasotinčanka Anđela Dinić balkanski je šampion u šahu u kategoriji do 20 godina.

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.