sreda , 28 septembra 2022

Prevencija raka grlića materice – šta treba da znamo?

Evropska nedelja prevencije raka grlića materice se obeležava treće nedelje januara od 2007. godine, na incijativu i pod pokroviteljstvom Evropske asocijacije za borbu protiv raka grlića materice (European Campus Card Association – ECCA).

Prepoznajući značaj ove kampanje, Republika Srbija aktivno učestvuje u njenom obeležavanju. Osnovna poruka svim ženama je da se rak grlića materice može sprečiti. Na ovaj način se želi preneti poruka o značaju dostupnih mera prevencije u cilju sprečavanja oboljenja i umiranja od raka grlića materice.

Rak grlića materice se može sprečiti i izlečiti ukoliko se otkrije na vreme. Redovni pregledi kod izabranog ginekologa, sprovođenje programa organizovanog skrininga i programa vakcinacije protiv HPV infekcije imaju najveći značaj u prevenciji ove bolesti. Ukoliko i sami razmišljate o ovome i želeli biste da konsultujete stručnjake – lekari i stručnjaci različitih specijalnosti svakodnevno su dostupni na platformi za besplatne zdravstvene konsultacije DokTok. Posetite www.doktok.rs, napravite svoj profil i zakažite konsultaciiju kod željenog lekara ili psihologa i psihoterapeuta.

Šta treba da znamo o raku grlića materice?

Rak grlića materice je zloćudni tumor, lokalizovan na donjem delu materice, koji nastaje kada se neke ćelije grlića materice izmene i počnu nekontrolisano da se umnožavaju. Najčešće se javlja između 35. i 50. godine života. Razvoj ove bolesti se može sprečiti otkrivanjem ranih premalignih promena u ćelijama površinskog sloja grlića materice. Neke od ovih promena su blage, često bez ikakvih simptoma i mogu se spontano povući, ali postoje i one koje, ukoliko se na vreme ne uklone, u periodu od nekoliko godina mogu da prerastu u rak grlića materice.

Simptomi koji mogu ukazivati na postojanje raka grlića materice:

– krvarenje u toku i nakon seksualnog odnosa
– krvarenje između dve menstruacije
– produženo menstrualno krvarenje
– krvarenje nakon menopauze
– pojačani vaginalni sekret i pored primenjene terapije
– ponovljene ranice ili oštećenja sluzokože grlića
– bol u krstima ili nozi

Postojanje jednog ili više navedenih simptoma mogu ukazati na postojanje raka grlića materice i nikako ih ne treba zanemariti, naročito ukoliko ukoliko se ponavljaju.

Pod velikim rizikom od nastanka raka grlića materice su žene:

  • pušači
  • sa oslabljenim imunim sistemom (HIV infekcija, imunosupresivna terapija)
  • koje su rano stupile u seksualne odnose (pre 16. godine života)
  • koje su imale veliki broj seksualnih partnera
  • koje upražnjavaju seksualne odnose bez zaštite (kondoma)
  • koje ne idu na redovne kontrolne preglede
  • koje više godina koriste oralne kontraceptive
  • sa prekomernom telesnom težinom
  • sa čestim upalama vagine i materice

Osnovni faktor rizika je dugotrajana infekcija određenim tipovima Humanih papiloma virusa (HPV). Postoji preko 100 tipova HPV-a, od kojih oko 40 izaziva infekcije sluzokože polnih organa kod oba pola. Neki od njih uzrokuju promene u površinskim ćelijama grlića materice iz kojih vremenom može da se razvije rak grlića materice.

U 99,7% slučajeva raka grlića materice postoji HPV infekcija, a u čak 70% slučajeva uzročnik je neki od visokorizičnih tipova HPV-a (16 i 18), koji su dokazano onkogeni. Imajući u vidu da je glavni faktor rizika za nastanak karcinoma grlića materice dugotrajna infekcija određenim tipovima HPV, smatra se da je najefikasnija mera primarne prevencije protiv ove bolesti pravovremena imunizacija protiv humanog papiloma virusa.

Vakcina se i kod nas preporučuje deci oba pola pre stupanja u seksualne odnose, najbolje u uzrastu od 11 ili 12 godina. Ipak, ono što je veoma važno istaći jeste da imunizacija, koliko god bila bezbedna i delotvorna mera prevencije, nikako ne isključuje potrebu za redovnim obavljanjem preventivnih pregleda, naročito ako se uzme u obzir da postojeće vakcine ne štite od svih tipova HPV.

Kako možete smanjiti rizik od nastanka raka grlića materice?

  • odlaskom na preventivne preglede i redovne kontrole kod ginekologa
  • javljanjem na organizovani skrining za rak grlića materice
  • poznavanjem simptoma ove bolesti i odlaskom kod lekara ukoliko se uoči neki od njih
  • vakcinisanjem protiv HPV

Pregled ginekologa najmanje jednom godišnje u cilju ranog otkrivanja karcinoma grlića materice treba da obuhvati:

  • klinički pregled kojim se stiče uvid u stanje ginekoloških organa
  • kolposkopija i PAPA test su dve neodvojive dijagnostičke procedure koje omogućavaju otkrivanje i stepenovanje eventualnih premalignih ili malignih promena grlića materice, vagine i vulve
  • uzimanje briseva sa grlića materice za laboratorijsko ispitivanje na prisustvo različitih mikroorganizama – virusa, bakterija, gljivica, koji mogu izazvati uporne infekcije, što je jedan od glavnih riziko faktora pojave promena na grliću materice

Cilj redovnih preventivnih pregleda je otkrivanje početnih promena na grliću materice pre nego što se razvije maligno oboljenje. Što se ranije otkriju promene, lečenje je lakše i uspešnije.

Piše: dr Taita Stojilković, Specijalista ginekologije i akušerstva

 

Izvor: DokTok Portal

Takođe pročitajte

Evropska nedelja sporta u Srbiji – Budite aktivni

Budite aktivni – to je glavna poruka još jedne Evropske nedelje sporta. Srbija je domaćin …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.