Sana Life
Povezane vesti
Tkanje na razboju spada u jedan od najrasprostranjenijih zanata naše kulturne baštine. U našoj prošlosti bilo je nemoguće zamisliti dom bez razboja za tkanje i skoro sve žene su znale tajne ovog zanata, a jedan od čuvara ovog zanata je i Dragica Marković iz Medveđe.
“Od svog trećeg razreda kada sam naučila da sama umesim hleb, ja se bavim zanatstvom. Pletem, predem, vezem heklam…ne postoji tehnika koju ne znam.” – kaže Dragica
Skoro sve što je bilo potrebno jednom domaćinstvu Dragica zna da uradi: prostirke za kuću, ćilimi, pokrivači, prekrivači, zavese, guberi, slamarice, prekrivači za kolevke.. Dug i nimalo lak proces počinje najpre od od vune koja mora da se očisti, osuši, očeslja i raznim postupcima se pripremi za obradu.
Od vune ovaca, predenjem se dobijaju niti koje se izdrađuju u različitim debljinama u zavisnosti od potrebe. Osim vune, za tkanje se koristili i drugi prirodni materijali, kao što su niti svile, konoplje , lana, pamuka i svaka biljka zahteva specifičan način prerade i obrade.
“Nekada je zanatstvo bilo osnovno kao škola, iz svake porodice bi se prenosilo znanje na sledeće generacije i to je nešto što ja sa puno ljubavi radim i dan danas, prenoseći znanje na svoje potomke.” – priča nam Dragica
Dragica se bavi poljoprivredom gde joj pomažu svi članovi porodice, počevši od unuka kojih ima čak 9.
Učesnica je brojnih kulturno umetničkih manifestacija, jer pored svojih radova Dragica piše pesme, te kao pesnikinja je redovan učesnik manifestacije “Veče usmene tradicije Medveđe”.
Garderoba koju danas svi nosimo je uglavnom izrađivana na industrijskim mašinama ali posebnost tkanja na razboju ostaje nezamenjivo imajući u obzir da otvara mogućnosti mašte i kreativnosti onoga koji tka.
“Zanimljivo je da su ćilimi i zidne tapiserije je uvek u trendu, ali smo u takvom okruženju da je malo teže pronaći vunovlačaru, odnosno mašinu za preradu vune. Danas je neko drugo doba, novo vreme kada je sve manje ljudi sličnih meni, dok je nekad bilo nezamislivo da neko iz kuće ne zna bar jedan zanat, znati tkati danas se može reći da je privilegija. Prelja među mlađima gotovo i da nema, ostali smo mi stariji da podučavamo bar po nekog člana porodice.”
“Potrudi se da oživi selo, da ko nekad bude sve veselo, da se oru njive i seje pšenica, da se kose livade i rađaju dječica. Da nam škole budu pune đaka, da imamo prelepih momaka. Da u selo dolaze snašice, a na potok melju vodenice. Da se bjele livade od stada , da čobana bude ko nekada, da od toga ljepšeg posla nema, širok prostor, a od ničeg trema.” – Dragica Marković
Ovaj sadržaj je deo projekat koji je sufininsirala opština Medveđa. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.
