subota , 11 jula 2020

Popovići – porodica koja je menjala provincijski izgled varošice

Trgovac i industrijalac Gavrilo Popović ostavio je svojim potomcima “porodično blago” koje se ne može izmeriti materijalnim vrednostima a Vlasotinčanima objekte kojim se ponose i posle više od jednog veka.

Najreprezentativniji objekti porodice Popović, Mlin na Vlasini i zgrada Internata su simboli građanske epohe u razvoju Vlasotinca.

Verujemo da je svaki prosečan stanovnik Srbije odgledao barem jednu epizodu serije “Porodično blago” po scenariju Siniše Pavića koja se više puta i reprizirala na nacionalnoj televiziji. U uvodnoj špici koju peva Željko Samardžić po tekstu Ljiljane Pavić promiču stare fotografije a najupečatljiva je slika stogodišnjeg objekta – mlina na Vlasini. Poznato je da je Siniša često u svojim serijama koristio motive i likove iz vlasotinačke čaršije ali malo ko zna da on za ovu fotografiju nije morao nikome da plaća autorska prava jer je to njegov “miraz”. Njegova supruga Ljiljana jedan je od potomaka Gavrila Popovića. Njen deda Petar je Gavrilov najstariji sin koji je imao čak 14 dece od kojih je najmlađi Radivoje imao dvoje, Ljiljanu i Miodraga Mišu Popovića.

“Teško je pobrojati šta je sve Gavrilo stekao i šta je ostavio svojim potomcima ali mnogo više Vlasotinčanima. Sadašnji stadion FK “Vlasine” bio je njegovo vlasništvo kao i imovina lovačkog društva “Dragiša Giša Popović”. Mnogo zgrade i stanovi su nam nakon Drugog svetskog rata nacionalizovani i sada se njime koriste neki drugi. Međutim, komunizam nije uspeo da uništi Popoviće jer smo i pored svih nevolja uspeli da nađemo svoje mesto pod suncem. Ima  nas svuda po svetu i svi su veoma uspešni. Ljiljana i ja smo svojim radom stekli i više nego što nam treba za ovaj život tako da ne žalimo za materijalnim stvarima ali mi je krivo što se Vlasotinčani nikada nisu adekvatno odužili Gavrilu i njegovim sinovima. Doneli su Vlasotinicu duh moderne Evrope jer je zahvaljujući Popovićima u Vlasotincu stigla električna struja, prva fudbalska lopta a Vojislav Popović je pokretač lista “Vlasina”, nabraja Miša koji je nedavno poklonio Zavičajnom muzeju u Vlasotincu jedinu sačuvanu fotografiju Gavrila Popovića.

Miša priznaje da nikada nisu uspeli da naprave porodično okupljanje Popovića, ali, ako bi se to desilo mnogi bi se iznenadili ko sve od uglednih imena vodi poreklo od Gavrila, doseljenika iz kruševačkog zaseoka Bilo. Obogatio se trgujući vinom, sitnom stokom i mešovitom robom koju je izvozio u Jedrene i Carigrad. Bio je pismen, što je za tadašnje prilike bila retkost, a nije štedeo novac kada je bilo u pitanje obrazovanje njegovih sinova. Mlin je izgradio 1895.godine na mestu gde je bila vodenica Prokopa Đokića Crnilovića koju je otkupio. Postrojenja, koja još uvek rade,  kupio je u Nemačkoj i Austriji a prerađivao je dva vagona žita dnevno. Kada je 1912. je u mlin ugrađen generator od 20 kW Vlasotince dobilo prvo električno osvetljenje.

Mlin je u doba komunizma predat na gazdovanje preduzeću “Umipek” iz Leskovca koje nikada nije ni dinara uložilo u njegovo održavanje. U eri privatizacije 2009. godine prodat je “u paketu” zajedno sa ostalim mlinovima koji su bili u posedu ovog propalog preduzeća.  Novi vlasnik ovog u Vlasotincu Marija Kocić, koja je dugo godina u pekarskom poslu, najavljuje da će naredne godine početi “veliko sređivanje” Mlina na Vlasini.

“Mlin je kulturno dobro i zato moramo da tražimo saglasnost niškog Zavoda za zaštitu spomenika za svaku intervenciju na objektu. Svesni smo njegovog značaja i zato nećemo dozvoliti da propadne. Svako ko prošeta pored  Vlasine prepozna Mlin po Pavićevim serijama i žele da saznaju nešto više o njemu, kaže Marija.

A vila Gavrila Popovića u kojoj su mu se rodili sinovi sagrađena je 1910.godine a ko je projektovao nije poznato ali su je zasigurno gradili crnotravski pečalbari iz Ruplja. Posle više decenija propadanja zablistala je novim sjajem i zahvaljujući Vladi Kraljevine Norveške koja je  izdvojila najveći deo novca za njeno renoviranje i sada se tu nalazi Centar za socijalni rad koji pokriva opštine Vlasotince i Crna Trava. Vila je posle rata bila internat za ratnu siročad pa joj je i ostao taj naziv do današnjih dana iako je u ovom velelepnom objektu u jednom periodu bila i Gimnazija.

Nepravda prema Popovićima ispravljena je 2006.godine kada im je Internat vraćen ali više niko nije imao volje niti plana da se bavi njegovom obnovom. Bili su više nego fer kada su je za sedam miliona evra prodali lokalnoj samoupravi.

“Ostaje ukus gorčine jer je moj otac Radivoje došao iz nemačkog logora sa samo 36 kilograma. Proglasili su ga za državnog neprijatelja samo da bi nam oduzeli imovinu. Jedino su bili fer pa ga nisu zatvorili jer još jedan kazamat ne bi preživeo jer je bio živi kostur. Iako je imao ekonomski fakultet nikada nije mogao da dobije pristojno radno mesto, priseća se Miša Popović i dodaje da se među poslednjim Popovićima u Internatu rodila njegova sestra Ljiljana.

Vojisalv Popović

“Ovo graditeljsko ostvarenje je autentični svedok vremena kada se Vlasotince pretvaralo u modernu varošicu i o sjaju jedne izuzetne porodice koja je neposredno i nenametjivo menjala provincijski izgled varošice, navodi Danica Valčić u svojoj knjizi “Graditeljsk nasleđe Vlasotinca”.

Ovaj tekst je urađen u okviru projekta „Vlasotince dušu ima“ koji je sufinansirala Opština Vlasotince

 

 

Takođe pročitajte

Kuda putovati u doba korone – Sve o otvaranju granica za građane Srbije

Ukoliko ste zbunjeni i ne znate kuda možete, a kuda ne možete da putujete iz …

Ostavite odgovor

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena. Neophodna polja su označena *

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.